Izvor: B92, 15.Jul.2017, 16:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Beograd: Protest zbog ubistava žena
Ministar Zoran Đorđević za ponedeljak je zakazao sastanak sa direktorima centara za socijalni rad iz cele Srbije.
Tokom sledeće nedelje prvi put će se sastati i Savet za sprečavanje nasilja u porodici.
Dok se najavljuju sastanci nadležnih, za eventualne propuste u slučajevima Olge Lovrić, Maje Đorđević i njenog sina Mihaila još niko nije prihvatio odgovornost. Iako su svo troje ubijeni dok su izvršavali zakonsku obavezu.
Da bi ukazale na propuste >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << u sistemu zaštite, žrtve porodičnog nasilja okupljene oko udruženja Hajr, kreću u protestnu šetnju.
Živele su u strahu, dobijale batine, boravile u sigurnim kućama i sve vreme pokušavale da zaštite svoju decu. Hajriju Ramadani muž je fizički i psihički maltretirao 26 godina.
"Nasilnik nažalost on zna da sistem ne funkcioniše. ja imam prilike, meni lično se pohvalio nasilnik da, kaže, dok ti dokažeš da je autobus autobus a ne Beobanka što (na njemu) piše proći će 20 godina", kaže Hajrija.
Olgica Mrdaković je izašla iz Sigurne kuće pre godinu dana. Bivši suprug, nasilnik, dobio je uslovnu kaznu.
"Nisam se vratila u svoj stan, zajednički. zato što jednostavno - strah od nasilnika. Ne kažem ja, na primer, nasilnik da krene na mene, svako se boji nasilnika, ali to neće biti dobrovoljno, ja ću se sad braniti. Treba da se znači isprati i nasilnik i žrtva do kraja. Socijalne službe da to isprate, gde je žena, gde su deca, šta je sa nasilnikom koji je na uslovnoj kazni, da li se sa njim radi", navodi Olgica.
Udruženje za borbu protiv nasilja "Hajr" prvo je udruženje u Srbiji koje su osnovale same žrtve. Danas kreću u protestnu šetnju do Trga Republike.
"Stvarno bi trebalo da se probudi Beograd, Srbija i svi da vide da se nešto mora preduzeti. Smatram da treba više da se radi sa nasilnikom, jer nasilnik je opasan i za žrtvu i za društvo. I sa decom da se radi, jer deca su ogledalo porodice. Zato što oni ne znaju da sakriju i kad bi se uključila prosveta i zdravstvo to bi bio jedan komplet", novi Hajrija.
"Mi želimo kao žene da utičemo na žrtve a da sarađujemo sa institucijama. Mi da damo primer ženi, žrtvi, ne mora ženi, muškarcu jednostavno zašto ćutiš, jer dok ćutiš ti njega podržavaš i onda kažemo gde je država da pomogne? OK gde si ti da kažeš da ti treba pomoć?"; naglašava Olgica.
Podršku traže i oni kojima je posao da pomognu. Dragoslav Pantić je na čelu sindikata koji traži da se uspostavi normativ koji će zaposlenima u centrima za socijalni rad precizno odretiti koje su im tačno obaveze.
"U centrima za socijalni rad u Srbiji je zaposleno oko 3.000 ljudi i vi sad vidite taj nesklad veliki broj prava i usluga-jako mali broj izvršilaca, i to je trend zadnjih 20 godina", ističe on.
Pantić napominje da centri za socijalni rad svojim korisnicima pružaju oko 190 prava i usluga. Među njima, od pre petnaestak godina i regulisanje viđanja roditelja i dece, koja je iz nadležnosti lokalne samouprave prešla u njihovu.
"Centar za socijalni rad kao organ starateljstva daje mišljenje sudu, sud na osnovu tog mišljenja donosi odluku o razvodu i onda tu odluku sprovodi centar za socijalni rad. jel vam nije to malo neskladno? Nigde u svetu nemate da jedan isti organ daje mišljenje i sprovodi svoje mišljenje. recimo sudske odluke ne sprovodi sud koji ih donosi nego izvršni sud, potpuno drugi sud. ali je to nama, pod navodnicima, uvaljeno. Zakonodavac im je to uradio", kaže Panti9ć.
U lancu donošenja odluka od savetodavne uloge socijalnih radnika kada je nasilje u porodici u pitanju važniju ulogu imaju sudije. Ministarka pravde Nela Kuburović
izjavila je da sudovi kreiraju blagu kaznenu politiku, a ne zakoni.
