Izvor: Večernje novosti, 14.Jun.2013, 22:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Beočin: Dunav iseljava meštane
VODA u Bezdanu više ne raste. To, međutim, ne raduje stanovnike Čerevića, trenutno najugroženijeg mesta na Dunavu, čiji stanovnici pažljivo paze na svaki centimetar vodostaja ove reke. Svesni su da se talas njima primiče. Na vodomeru kod Novog Sada u petak je zabeležen porast vodostaja na 648 centimetara, a najave govore da bi mogao da poraste još za dvadesetak centimetara. Svaki centimetar više, kažu stanovnici Čerevića, ugrožava bar jednu od oko 200 kuća najbližih Dunavu.Stanovnici >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << ovih kuća, u naselju koje je, uz Banoštor, Susek i Neštin, u „nebranjenoj zoni“, iskusno se nose sa Dunavom koji im je u dvorištima. Već su svoju imovinu podigli na gornje spratove ili je sklonili kod prijatelja čije su kuće u višim delovima sela. Samim tim, objašnjava Radomir Lazić, načelnik Štaba za vanredne situacije u opštini Beočin, kuće sada obilaze čamcima.- Imamo na raspolaganju 12 ljudi, četiri čamca i ostala neophodna vozila, i tu smo da pomognemo svakom čiju kuću je Dunav već poplavio - objašnjava Lazić. - Već sada razmišljamo o tome šta ćemo i kako ćemo da radimo kad vrh poplavnog talasa do nas stigne.Lazića prekida kolega koji je čamcem do „suvog“ dovezao Nadu Štebl, staricu koja je, pošto je svu imovinu uz pomoć porodice, sklonila na viši sprat, odlučila da ostane u kući. ČAMAC ZA POPLAVE MIJO Jurić takođe odmerava nivo vode u svom dvorištu, i iskusnim okom procenjuje kako ne bi trebalo da stigne do vrata kuće. - Za svaki slučaj, pripremio sam čamac - kaže Jurić. - Da nema ovih poplava, ne bih ga ni koristio. Zadnji put sam se u njemu vozio 2006. godine.- Idem do radnje da kupim svež hleb i još neke potrepštine - kaže ova krepka starica. - Znam da mogu da računam na pomoć komšija, i ovih momaka iz Štaba...Ksenija Sinđelić priseća se poplave 1965. godine, kada je u Dunavskoj ulici, koju i sada polako plavi Dunav, poplava porušila više od 20 kuća.- Tada je pala i kuća mog dede, a on je kupio drugu, nekoliko placeva dalje od Dunava - priča Sinđelićeva, dok gleda koliko centimetara Dunav treba da poraste da bi stigao i do kuće, koju je deda kupio posle poplave 1965. i u kojoj ona sada živi. - Ako reka nastavi ovako da napreduje, i dostigne 680 centimetara i mi ćemo je imati u dvorištu.Na jednom od čamaca, „usidrenim“ na poplavljenoj ulici, zatičemo Dunju Vlajčić i Danijela Novakovića. Dunja, simpatična plavokosa devojka, objašnjava kako je došla da pomogne baki, čiju je kuću Dunav osvojio.- Tu sam da pomognem i ostalim komšijama - objašnjava Vlajčićeva. - Najveći problem bio mi je da nahranim kokoške, koje smo sklonili na čardak. SVE ČEŠĆESLOBODAN Ilić priseća se poplave 1965. godine, kada mu, je, kako kaže, voda stigla do simsa na prozorima.- Ne znam šta se dešava sa prirodom - zabrinut je Ilić. - Ranije smo poplave imali svakih 10 godina, a sada, reka raste i plavi nas gotovo svake godine...
Nastavak na Večernje novosti...
