Izvor: Blic, 07.Dec.2009, 06:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Belina identiteta
Proteklu nedelju proveo sam daleko od kuće.
U baru hotela u Hajdarabadu, Indija, ljubazni barmen vrteo je svih televizijskih 200 kanala ne bi li me zadovoljio i pronašao makar jedan koji će da prenosi ili barem da objavi kakav je bio žreb za Prvenstvo sveta u fudbalu.
Moje interesovanje mu nije bilo baš najjasnije,
kao ni meni što nije bio kriket, mada se barmen nudio da mi objasni pravila tvrdeći da je to jednostavan sport. Ali, u "sajbergradu", prestonici >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << IT industrije u Indiji, kompjuter je dostupniji nego tekuća voda i za par minuta saznao sam da se ništa ne menja – opet Nemci!
Onda sam se vratio kući i shvatio da se i ovde ništa ne menja. Dobro, pratio sam ja "putem interneta" zbivanja u Beogradu, ali daljina učini svoje pa sve što je ovde izgledalo važno odande se sagledava drugom dioptrijom. Izuzmemo li, naravno, istina očekivanu vest da će nam od 19. decembra ukinuti vize za putovanja u zemlje Evropske unije.
Jer, na aerodromu u Hajderabadu, kad su svi putnici već ukrcali u avion, revnosni ali slabo obavešteni službenik, kao da revnost raste sa stepenom neznanja, dugo je telefonom proveravao sa višom instancom mogu li ja leteti za Frankfurt bez šengenske vize u ganc novom pasošu. Nije pomagalo što sam mu objašnjavao da sam ja putnik u tranzitu i da nemam nameru da ulazim u Nemačku. Na kraju sam poleteo.
U Dubaiju isto, samo u drugom pakovanju. Odnekud je bilo važno proveriti da li u istom danu u kome slećem i napuštam Nemačku. U Nemačkoj već poznata procedura. Ne možete da dobijete bording kartu u bilo kom transfer desku, kao sav normalan svet, već morate da pronađete kapiju s koje polećete i da sačekate "Jatove" službenike.
Nismo u sistemu. Kako drugačije objasniti da s internet kartom dobijate sve bording pasove za sve povezane letove, ali nikako za "Jatove" letove, mada važi i obrnuto. Kad sam polazio od kuće "Jat" mi je dao bording kartu samo do Istanbula, dok sam u Istanbulu dobio bording karte za let do Dubaija i od Dubaija do Hajderabada.
Ukidanje viznog režima vraća nas u neki sistem
i ponovo postajemo država sa identitetom, o kome se u svetu politike toliko priča, mada s naglaskom na nacionalni identitet i još jačim naglaskom na Kosovo, ali suština je u tome da je država vraćena u porodicu normalnih.
U izvesnom smislu reči, kao što piše Teofil Pančić na sajtu "Peščanika", Srbija tek 19. 12. 2009. (ponovo) postaje država. Zašto? Zato što od tog dana ona jamči za svoje građane, i tim se garancijama od tog dana i zvanično veruje. Jer, šta je zapravo "vizni režim" nego neka vrsta ignorisanja države od drugih država, neka vrsta neuvažavanja njene zrelosti i odgovornosti?
Građani će se toj novoj okolnosti lako prilagoditi. Videćemo kako će to poći za rukom državi i njenim institucijama i može li se država samoohrabrena priznanjem identiteta nadahnuti nekom vrstom novog optimizma koji bi je poveo ka putu ubrzanog menjanja navika.
