Izvor: RTS, 14.Maj.2009, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Beli štap i medalje sa takmičenja
Brat i sestra, Luka i Jovana Bulatović koji su slepi od rođenja i odlični đaci i od nedavno stipendisti Ministarstva za rad i socijalna pitanja. Ministar Ljajić obećao im je i krov nad glavom.
Šesnaestogodišnji Luka Bogdanović i njegova godinu dana mlađa sestra Jovana pohađaju školu za osobe sa oštećenim vidom "Veljko Ramadanović" u Zemunu.
Slepi su od rođenja, ali ih to ne sprečava da budu odlični đaci i sportisti. Osvojili su čak 40 medalja u kuglanju, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << fudbalu, plivanju, atletici i šahu.
Jovana Bulatović kaže da je hrabri to što je u svemu uspešna i da joj zbog toga ništa nije teško.
"Volela bih da budem nastavnica srpskog ako završim književnost", naglasila je Jovana Bulatović.
Njen brat takođe voli da se bavi sportom, kaže da ga to ispunjava, te da je to verovatno razlog zbog čega ima uspeha i u školi i u sportu.
Od rodne Peći, put do prestonog grada, vodio ih je preko Podgorice, Gornjeg Milanovca i Čačka.
U Beograd su došli radi školovanja, jer jedino tu postoji škola za osobe sa ostećenim vidom.
Četvoročlana porodica Bulatović živi od 36.000 dinara očeve plate, a žive kao podstanari.
"Ne žalimo se. Nekako guramo, izdržavamo. Njihovi uspesi nas teraju da idemo dalje, da se ne predajemo", kaže Jovanina i Lukina majka Tanja Bulatović.
Bez krova nad glavom
Trenutno, Bulatovićima je najvažnije da dobiju svoj krov nad glavom. Do sada im je pomoglo samo Ministarstvo rada i socijalne politike stipendijom za Jovanu i Luku.
"Uslovi u kojima žive ovi ljudi su ispod svakog minimuma. Nama predstoji da obavimo čitavu seriju razgovora sa nadležnima da se pronađe kakvo-takovo rešenje za njihov stambeni problem", istakao je ministar Rasim Ljajić.
Prema njegovim rečima, ukoliko na taj način ne bude rešeno to pitanje, Ministarstvo će pokušati da animira mnoge kako bi se pokrenula šira akciju da bi stan za tu porodicu bio obezbeđen.
"U Srbiji ima mnogo porodica sa sličnom sudbinom, koje se bez pomoći države ne mogu izboriti sa životnim problemima", rekao je Ljajić.
Članovi porodice Bulatović sa setom se sećaju rodne grude i kuće u Peći, koju su, zbog bombardovanja, napustili pre deset godina. Na kuću u Peći podseća samo fotografija srušenog doma.
Nije bilo lako, kažu, seliti se iz grada u grad, i uvek iznova, sa belim štapom, upoznavati nove ulice.
Uz maminu pomoć učili su da hodaju i ulicama glavnog grada. Danas se kreću Beogradom samostalno i nadaju se boljoj budućnosti.
