Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 17.Feb.2011, 21:11   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Belgija rekorder bez vlade

BRISEL -

Belgija koja je bez vlade 249 dana, danas je izjednačila svetski rekord koji je do sada držao Irak, a u rešavanje političke krize, prema nekim predlozima, mogao bi da se uključi i bivši finski predsednik Marti Ahtisari.

Na poziv 30-ak udruženja flamanskih i frankofonih studenata, danas posle podne i uveče biće održani skupovi u glavnim univerzitetskim gradovima u Belgiji na kojima mladi žele da izraze nezadovoljstvo zbog političkog ćorsokaka i da upute, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << kako objašnjava jedan od organizatora, antiseparatističku i antinacionalističku poruku.

Iračanima je prošle godine trebalo 249 dana da postignu dogovor o podeli vlasti između Kurda, sunita i šiita, a u Belgiji još nema ništa na vidiku, piše danas flamanski dnevnik Het Latste Niuz.

Belgijski kralj Albert Drugi juče je produžio do 1. marta posredničku misiju poverenu Valoncu Didijeu Rendersu u nastojanju da se postigne nagodba flamanskih i valonskih stranaka o formiranju federalne vlade, osam meseci od izbora u junu 2010.

Međutim, male su šanse za to i zemlju nastavlja da vodi vlada zadužena da se brine samo o tekućim poslovima, podseća agencija Frans pres.

Jaz je toliko dubok da bi možda trebalo razmisliti o imenovanju neke ličnosti spolja kako bi se približili stavovi, sugerisao je danas u dnevniku Eko profesor prava sa Harvarda Robert Mnukin.

Ovaj američki stručnjak je u tom kontekstu pomenuo bivšeg finskog predsednika i dobitnika Nobelove nagrade za mir Martija Ahtisarija koji je posredovao na Kosovu, Namibiji i Severnoj Irskoj.

"Čitav politički sistem je tako napravljen da dva naroda žive bez istinske povezanosti. Može li se zemlja podeliti? Da, to bi moglo da se dogodi u narednih 10 godina", smatra Mnukin.

Za sada, ocenjuje agencija Frans pres, čini se da Belgija ide ka novim izborima, možda u maju, uz mogućnost dalje radikalizacije u zemlji.

Na parlamentarnim izborima u Belgiji 13. juna 2010. pobedile su flamanska separatistička partija N-VA i frankofoni socijalisti. Od tada traju pregovori za formiranje koalicione vlade.

Jedno od pitanja oko kojih se spore Flamanci i Valonci jeste sudbina arondismana u predgrađu Brisela, koji se nalazi u Flandriji, ali gde živi oko 130.000 frankofonih stanovnika.

Flamanci žele da se frankofonom stanovništvu u tom arondismanu ukinu izborna prava koja su stekli 1960-ih.

Valonci i Flamanci su u sporu i zbog toga što Flamanci žele više autonomije za severni deo, ekonomski jaču Flandriju u kojoj se govori holandski.

Veza Flandrije i Valonije, uspostavljena 1830. godine, slabi od 1970. godine, od kada su pet puta dodavani amandmani na Ustav.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...