Izvor: Politika, 16.Apr.2013, 15:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bele liste
Dešava se da pojedine medijske vedete u toku dana obiđu po nekoliko televizijskih studija
Suština demokratije se ogleda i u neprestanoj težnji da se ostvaruje i podstiče rasprava o najvažnijim pitanjima jednog društva. Međutim, u našoj javnosti i dalje prevladava sklonost ka monolozima ili fingiranom dijalogu koji služi samo kao bledi i plitki surogat za ozbiljnu društvenu raspravu. Ovu pojavu možemo jasno prepoznati u našim medijima u kojima političke emisije služe >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << samo za plasiranje toliko puta već izrečenih opštih mesta u kojima učestvuje veoma mali broj odabranih učesnika.
Ako su nekada postojale ozloglašene crne liste – spisak ljudi koji nisu mogli da učestvuju u javnom životu i iznose svoje ideje, danas imamo apsolutnu dominaciju „belih lista”. To je niz imena ljudi koji su neprestano u centru pažnje naše javnosti stvarajući na taj način neku vrstu povlašćenog kruga analitičara, komentatora i eksperata koji uvek imaju spreman odgovor za svaku oblast – od rešavanja kosovskog pitanja, problema političkog sistema, evropskih integracija, zaštite ljudskih prava, suočavanja sa prošlošću i ekonomske politike do borbe protiv korupcije. Oni su uvek pri ruci i tačno se prema ideološkom profilu emisije ili medijske kuće može prepoznati ko će učestvovati u analizi najaktuelnijih političkih i društvenih pitanja. Dešava se da pojedine medijske vedete u toku dana obiđu po nekoliko televizijskih studija i bez ikakvog obzira i mere plasiraju svoje ekspertize. Tako iz dana u dan možemo pratiti pravi defile već dobro poznate grupe ljudi koja popunjava termine televizijskih emisija ili će se u isto vreme njihovi komentari i analize naći na stranicama dnevnih i nedeljnih novina. Stvorena je takva atmosfera u našoj medijskoj sferi da se sa puno prava može postaviti pitanje, da li u ovoj zemlji postoji samo nekoliko dežurnih i uvek dostupnih sociologa, pravnika, politikologa, ekonomista i nekoliko bivših ambasadora i stručnjaka za spoljnu politiku koji su uvek spremni da učestvuju u emisijama koje se bave političkim i društvenim problemima. Da li je naša intelektualna zajednica toliko zatvorena i nejaka da je svedena na nekoliko imena koja se neprestano obrću u našoj javnosti. Pri tome, u emisijama koje se bave fenomenima našeg političkog života ne postoji ozbiljna mogućnost za uspostavljanje dijaloga jer u njima kao po nekom nepisanom pravilu učestvuju već poznata i prepoznatljiva komentatorsko-analitičarska lica. Isti je slučaj i s predstavnicima stranaka koje one šalju u ovu vrstu medijskih događanja. To je izuzetno sužen krug stranačkih funkcionera koji su sposobni da odigraju partijsku ulogu koja im je namenjena. U našim etabliranim političkim emisijama samo se održava privid pluralističkog mišljenja ali prava kritička rasprava izostaje jer su uloge već uveliko podeljene a jasno je određena i ideološka i politička matrica u kojoj će se odvijati takozvano sučeljavanje mišljenja. Zato i ne treba da nas čudi što je naše medijsko bavljenje političkim temama površno, nezanimljivo i bez preko potrebne objektivnosti i kritičke oštrine.
Veoma je simptomatično i to da se u našoj javnosti ne pojavljuju nove emisije koje se bave aktuelnim političkim temama, niti postoji prostor za afirmaciju novih i mlađih medijskih lica, već se godinama istrajava na ustaljenim i formatiranim voditeljkama i njihovim oveštalim medijskim poduhvatima koji su već uveliko izgubili preko potrebnu dinamiku i kreativnost. Dodatni problem je u tome što ni te emisije nisu mogle ostati izvan snažnog trenda estradizacije naše političke scene. Naprotiv, one se savršeno uklapaju u ovu vrstu simuliranja dijaloga u kome su unapred poznati učesnici i određena jasna granica do koje se sme ići u problematizovanju određene teme. Veoma se retko može dogoditi da dođe do stvarnog sučeljavanja mišljenja i ozbiljnog kritičkog dijaloga. Zato se jasno može videti kako funkcionišu „bele liste” i kako se uspostavlja nova vrsta političke i ideološke podobnosti i afirmišu zahtevi političke korektnosti. To je jedan od važnijih uzroka što javnost i javno mnjenje, kao izuzetno značajan kritički i delatan korektiv vlasti u našem društvu ne može da se konstituiše. Niti može da ispolji svoju snagu u zaštiti i afirmaciji osnovnih demokratskih principa u društvu koje je tek na putu da dosegne stvarni politički pluralizam i stvori uslove za ispoljavanje i oblikovanje sada potisnutog i suspregnutog kritičkog načina mišljenja.
Publicista
Marinko M. Vučinić
objavljeno: 16.04.2013.
