Izvor: Politika, 15.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Bela knjiga" srpskog kriminala
Sekretarijati MUP-a Republike Srbije evidentirali su 118 organizovanih kriminalnih grupa sa ukupno 541 članom i 205 samostalnih izvršilaca koji se bave vršenjem najtežih krivičnih dela, a koji po stepenu organizovanosti i međusobnoj povezanosti predstavljaju najveću društvenu opasnost po bezbednost građana Republike Srbije.
Organizovane kriminalne grupe i samostalni izvršioci prikazani su po vrstama kriminalne delatnosti. Sekretarijat u Beogradu je evidentirao 13 organizovanih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kriminalnih grupa sa ukupno 76 članova izvršilaca krivičnih dela po opštem kriminalitetu.
Kriminalci koji se bave svim vrstama kriminalnih delatnosti:
"Kekina grupa"
Vođa grupe je Stojanović Dejan, zvani Keka (Stojanović je izvršilac krivičnog dela ubistva Sibinović Gorana), a članovi grupe su: Šesto Nikola zvani Pika (izvršilac ubistva Mićić Siniše), Borovčanin Ivan (zajedno sa Pejanović Vojkanom izvršio ubistvo Vukmanović Milana), Miketić Vladan (sumnjiči se za više ubistava među kojima Banda Nikole i Petrović Nikole, zbog čega je u bekstvu u inostranstvu), Spasojević Nebojša zv. Spale (pokušao ubistvo Ergić Nenada), Grujović Nenad zv. Gruja (zajedno sa drugim članovima grupe učestvovao u ubistvu Petrović Nikole), Arsenijević Nemanja zv. Mutavac (zajedno sa članovima grupe pokušao ubistvo Bandić Borislava i Bandić Željka), Milanović Nebojša zv. Milano, Dabić Aleksandar zv. Daba (izvršilac pokušaja ubistva Vujanović Milana i pokušaj ubistva Lazarević Zorana), Milinković Vladimir zv. Milinko (izvršio silovanje Nestorović Gordane i Jovanović Nataše), Vlahović Aleksandar zv. Rambo (pokušao ubistvo Ilić Saše), Milosavljević Mario (pokušao ubistvo Stojanović Saše i Bujagić Nebojše).
Grupu je formirao Stojanović Dejan, a uslov ulaska u grupu bio je da su članovi do sada već izvršili neko ubistvo ili pokušali nekog da ubiju. Grupa je više godina bila u sukobu ("ratu") sa grupom pokojnog Jezdimirović Stevana zv. Jezda, a zbog primata za teritoriju Novog Beograda. U tom sukobu koji je dugo trajao bilo je na obe strane više mrtvih i ranjenih. Kriminalna delatnost grupe je vršenje svih težih krivičnih dela: ubistva, pokušaji ubistva, silovanja, razbojništva, iznude, ucene, nasilničko ponašanje, oduzimanje motornih vozila, vraćanje ukradenih vozila uz otkup, krijumčarenje opojne droge i dr. Članovi grupe se dovode u vezu sa izvršenjem više krivičnih dela ubistava i pokušaja ubistva u Beogradu. Za većinu tih krivičnih dela podnošene su prijave koje nisu okončane presudama, a izvršioci su na slobodi.
"Bežanijski klan"
Grupa je poznata pod imenom "Bežanijci" čiji je vođa Mijatović Goran zvani Mita (izvršilac ubistva Ramadanov Adilja), a članovi grupe su: Nikolić Danko (pucanjem iz vatrenog oružja pokušao ubistvo Kormazović Momčila, pokušaj ubistva Katić Slobodana, pokušaj ubistva Stošić Milana i pokušaj ubistva Obradović Bojana), Jelić Slaven, Rusić Jovan (pokušaj ubistva policajca OUP-a Stari grad, kao i pokušaj ubistva Đanija Ramadanovića), Stamatović Nemanja zv. Žabac i Golubović Miodrag zv. Mitak (izvršilac je krivičnog dela silovanja). Grupu je organizovao pokojni Petar Milošević zv. Pera, a okupljali su se oko FK "Bežanija", otuda i naziv "Bežanijci". U sukobima su sa drugim bandama. Petar Milošević je ubijen 1999. godine i tada vođstvo nad grupom preuzima pokojni Trlajić Radoslav zv. Bata Trlaja. Imenovani je ubijen iste godine a grupu preuzima Mijatović Goran zv. Mita, koji se za razliku od prethodnika manje pojavljuje na javnim mestima i izuzetno se čuva. Kriminalna delatnost grupe je izvršenje svih najtežih krivičnih dela kao što su: ubistva, pokušaj ubistva, razbojništva, iznude, oduzimanje motornih vozila, a najaktivniji su u krijumčarenju opojnih droga. Vođa grupe Mijatović zajedno sa Trlajićem i drugim članovima grupe lišeni su slobode zbog krijumčarenja četiri kilograma kokaina i ubrzo pušteni zbog "nedostatka dokaza". Krivična dela vrše na području celog Beograda. Reč je o veoma organizovanoj i naoružanoj grupi koja je povezana sa bivšim i sadašnjim kriminogenim grupama u Beogradu, kao što je bila grupa pokojnog Skoleta, sa grupom "Voždovačkog klana", a trenutno su bliski sa Nedović Zoranom zvanim Šok.
"Šokova grupa"
Vođa grupe je Nedović Zoran zvani Šok a stalni član grupe je Jevtović Branko zvani Jorga. Za vršenje kriminalnih poslova Nedović nema stalnu grupu ali često angažuje pripadnike iz drugih kriminalnih grupa. Nedović ima dugu kriminalnu prošlost i jedan je od retkih koji još uvek "opstaje" i ima autoritet u svim kriminalnim sredinama. Vodio je i organizovao grupu Uskoković Zorana zv. Skole, a blizak je i sa Andrijom Draškovićem i Mijatović Goranom zv. Mita. Dovođen je u vezu sa organizovanjem ubistva Arkana. Nedović i Jevtović se nalaze u bekstvu i "sklonili" su se u inostranstvu. Osnovna kriminalna delatnost njegove grupe je krijumčarenje opojnih droga, u poslednje vreme nedozvoljena trgovina naftom, cigaretama, kradenim vozilima, kao i vraćanje kradenih vozila za novac – "otkup". Krivična dela najčešće vrše na prostoru Beograda, povremeno i na teritoriji Srbije i Crne Gore, a sa svojim članovima grupe aktivan je u izvršenju krivičnih dela u inostranstvu naročito u krijumčarenju opojnih droga. Kao organizator i savetodavac učestvovao je u grupi Uskoković Zorana zv. "Skole" u izvršenju više likvidacija. Nedović je osoba vrlo nepoverljiva, konspirativna i prilikom izbora članova grupa vodi računa koga će da angažuje za izvršenje kriminalnih delatnosti.
"Surčinski klan"
Grupa je u kriminalnim sredinama poznata kao "Surčinska grupa", čiji je vođa Buha Ljubiša zv. Čume, a stalni članovi grupe su: Milenković Dejan zv. Bagzi (Čumetov dugogodišnji nerazdvojni pratilac), Narandžić Milan zv. Limun, Jovanović Ljubomir zv. Stakleni, istaknuti članovi grupe bili su i pok. Šijan Zoran i Plećić Zvonko. U izvršenju svih težih krivičnih dela povezani su sa Spasojević Dušanom i njegovom grupom, a u trgovini narkoticima sa Kosmajcem Dragoslavom. U periodu od 1990. godine Buha i njegova grupa bavila se oduzimanjem motornih vozila i vraćanjem kradenih automobila za novac. Činili su organizovanu grupu sa Selenkom Glavudžanom iz Batajnice. Krijumčarenjem opojnih droga počeli su da se bave nešto kasnije. Krijumčarenje su vršili u većim količinama kako za tržište SRJ tako i za tržište zemalja zapadne Evrope. Veliku materijalnu dobit stekli su nedozvoljenom trgovinom naftom i naftinim derivatima i cigaretama. Nelegalno stečeni novac plasirali su u legalne tokove kroz razne investicije, kao što su trgovina naftom, nabavka i kupovina mašina za asfaltiranje puteva i dr. U transformaciji novca u legalne tokove direktno je učestvovao Ranković Predrag zvani Peconi. Prema operativnim saznanjima zajedno sa grupom Dušana Spasojevića učestvovali su u mnogim oružanim obračunima i likvidacijama u podzemlju. Najžešći obračun bio je sa kriminalnom bandom Uskoković Zorana zvanog Skole, gde je obostrano bilo više mrtvih i ranjenih. "Surčinska grupa" zajedno sa Kosmajcem Dragoslavom i grupom Dušana Spasojevića predstavlja najorganizovaniju međunarodnu krijumčarsku grupu kokaina i heroina u ovom delu Evrope.
"Zemunski klan"
Najmasovnija kriminalna grupa koju je organizovao Spasojević Dušan zvani Dule i Kum (od strane MUP-a podneseno mu je 27 krivičnih prijava za razna krivična dela od čega je samo 4 puta osuđivan na manje vremenske kazne), članovi grupe su Luković Mile zvani Kum (podneseno mu je 28 krivičnih prijava za izvršenje raznih krivičnih dela u krivičnim evidencijama vodi se kao neosuđivano lice), Milosavljević Vladimir zvani Vlada Budala (podneseno mu je 22 krivične prijave za razna krivična dela, u krivičnim evidencijama vodi se kao neosuđivano lice), Simović Aleksandar zv. Aca (podneseno mu je 30 krivičnih prijava za razna krivična dela, u krivičnim evidencijama vodi se kao neosuđivan), Simović Miloš zv. Miša (podneto mu je 37 krivičnih prijava za razna krivična dela, po krivičnim evidencijama jedanput osuđivan kao maloletno lice), Stevanović Slavko, zv. Šumski, Bajić Nikola zv. Baja, Milić Loran zvani Locko, Krsmanović Đorđe, Krsmanović Dušan, Konstantinović Ninoslav, zv. Nino, Jurišić Milan zvani Jure, Jovanović Vladimir zvani Japanac, Nešković Slobodan zvani Kobac i Miladinović Dragan zvani Gagec. U izvršenju krivičnih dela uključuju i veliki broj drugih lica iz kriminogenih sredina kako iz Beograda i drugih gradova Srbije tako i Republike Crne Gore. Kriminalna delatnost grupe je izvršenje najtežih krivičnih dela i to: ubistava, pokušaji ubistava, otmice, razbojništava, iznuda – reketiranje, oduzimanje motornih vozila i vraćanje oštećenim uz nadoknadu, teških krađa, nasilničko ponašanje, nedozvoljeno držanje i nošenje oružja i drugih dela. Jedna od glavnih kriminalnih delatnosti grupe Spasojevića je krijumčarenje opojnih droga. U krijumčarenju droga i ilegalnoj preprodaji iste povezani su sa Kosmajac Dragoslavom i "Surčinskom grupom". Zajedno čine jednu od najjačih međunarodnih krijumčarskih grupa za ovaj deo Evrope. Heroin najčešće krijumčare iz Turske, Bugarske i Kosova, prema zemljama zapadne Evrope, a organizuju nabavku i transport kokaina iz Južne Amerike, takođe prema zemljama Evrope. Operativna saznanja ukazuju da su u Beogradu, Novom Sadu i Zrenjaninu kao i drugim većim gradovima u Srbiji organizovali "lanac" ulične preprodaje opojne droge heroin na "sitno". Spasojevićeva grupa se u poslednjih nekoliko godina sukobljavala i obračunavala sa mnogim kriminalnim grupama i pojedincima, a organizovali su i izvršili više likvidacija. Glavni razlog obračuna bio je borba za primat i teritoriju za izvođenje kriminalnih poslova (obračun sa Skoletovom grupom, Fiškalima iz Požarevca i dr.). Jedna od kriminalnih delatnosti grupe je i oduzimanje motornih vozila i vraćanje vozila za novac. Krajem 2000. godine i početkom 2001. delatnost grupe prerasla je u otmice ljudi i puštanje za milione nemačkih maraka. Zbog više izvršenih otmica protiv grupe Duleta Spasojevića, Mileta Lukovića i drugih članova trenutno se vodi istražni postupak u Četvrtom sudu u Beogradu. U izvršenju krivičnih dela grupa ispoljava drskost, nasilje i surovost i to čini uz upotrebu vatrenog oružja. Oteta lica i lica nad kojima su vršili iznude i reketiranje, često drže u svojim "privatnim zatvorima". Od vršenja navedenih krivičnih dela stekli su veliki kapital, koji pokušavaju da legalizuju kroz kupovinu nekretnina, praveći tržne centre, lokale, stanove, kao i kupovinu hotela i drugih objekata u inostranstvu (Spasojević i Luković kao kumovi u Zemunu su napravili ogromne kuće sa bazenima i velikim tržnim centrom).
[objavljeno: ]
.jpg)
