Izvor: Southeast European Times, 10.Sep.2009, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bekstvo i hapšenje Abu Hamze
"Bekstvo Karaj Kamela bin Alija je sramota koja još jedno ukazuje na ozbiljne sistemske nedostatke u kaznenom sistemu BiH", kaže zamenik visokog predstavnika u BiH Rafi Gregorijan.
10/09/2009
Jusuf Ramadanović za Southeast European Times iz Sarajeva -- 10/09/09
Policija je uhapsila Karaja Kamela bin Alija, poznatijeg kao Abu Hamza, koga smatraju najopasnijim islamskim teroristom u Bosni i Hercegovini (BiH), početkom prošlog meseca.
Hamza, za >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << koga se sumnja da pripada islamskom džihadu, pronađen je pošto se nije vratio u zatvor 27. jula sa kratkog odsustva radi posete porodici. Bio je u bekstvu oko dve nedelje. Četrdesettrogodišnji Hamza služi zatvorsku kaznu od skoro četiri godine zbog oružane pljačke, nasilja u porodici i pretnji tužiocu.
"Bekstvo Karaj Kamela bin Alija je sramota koja još jedno ukazuje na ozbiljne sistemske nedostatke u kaznenom sistemu BiH", kaže zamenik visokog predstavnika u BiH Rafi Gregorijan. "Problemi u kaznenom sistemu su mnogobrojni i dobro poznati, a bekstvo Kamela bin Alija samo je poslednji u dugom nizu problema koje vlasti i ministar pravde FBiH Feliks Vidović proteklih godina nisu rešili."
Komesar Policije UN takođe misli da postoje rupe u kaznenom sistemu BiH. "Vreme je da se krene u konstruktivan dijalog o nedostacima kazneno-popravnog sistema u BiH. Policijska misija EU nastaviće da pomaže u tome."
Za osuđena lica u Bosni uobičajeno je da za dobro ponašanje dobijaju svake godine kratko odsustvo, pod uslovom da su odslužili najmanje dve trećine kazne. Međutim, mnogi se pitaju kako je moguće da je Abu Hamzi, koji se smatra pretnjom po nacionalnu bezbednost, omogućeno da se slobodno šeta.
Neki nagađaju da su Almir Džuvo, diretor Obaveštajno sigurnosne agencije BiH (OSA) i Tarik Sadović, nedavno smenjeni ministar za bezbednost, dobili informacije o Abu Hamzinim planovima o bekstvu. Prema glasinama iz lokalnih medija, zatvorenik Ramiz Agušević odao je te planove pomenutoj dvojici državnih službenika, koji su navodno znali i za pripreme za velike terorističke napade u zemlji, koje bi izveli bivši pripadnici jedinice al-Mudžahedin. Mediji su pisali da je Agušević predao pisanu izjavu sa opisom tih planova.
Dok je bio u zatvoru, Hamza je navodno imao pristup mobilnom telefonu i internetu, a omogućeno mu je da se druži sa Abduladhimom Maktufom, koji je služio kaznu za otmicu najmanje dvoje civila hrvatske nacionalnosti. Maktufova kazna istekla je u junu. Pošto je pušten na slobodu otišao je iz zemlje.
Hamzi to nije prvo zatvorsko iskustvo: bio je osuđen u odsustvu na 12 godina u svom rodnom Tunisu, a odslužio je sedmogodišnju kaznu 2000. godine pošto je uhapšen zbog ubistva saborca iz jedinice al-Mudžahedin.
Smatra se da Hamza nije sitna riba u terorističkim krugovima, a razne obaveštajne službe - među kojima i američka CIA - proglasile su ga opasnim. Ranije je bio osumnjičen za planiranje napada u Italiji.
Prvi put je došao u Bosnu i Hercegovinu devedesetih godina i borio se sa al-Mudžahedinom protiv Srba i Hrvata. Kasnije je dobio državljanstvo oženivši se državljankom BiH i pridružio se Vehabijama.
Nastavak na Southeast European Times...
