Izvor: Politika, 10.Okt.2010, 23:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bekstvo huligana na Kalemegdan
Mala grupa huligana utočište pronašla u parku u centru grada, a potom se vratila u Knez-Mihailovu ulicu – Reporter „Politike” krenuo je za njima...
„’Ajmo, brate, dole do topova! Tamo ima štekova kol’ko ’oćeš”! ’Ajde, j...te, brže bre, koji vam je više...”, pozivao je mladić u crnoj trenerci sa kapuljačom šestoricu ortaka da krenu ka Kalemegdanu. Reporter „Politike” krenuo je za njima.
Grupu dvadesetogodišnjaka suzavac je, kao i desetine >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << drugih huligana, proterao iz Knez-Mihailove ulice u centru Beograda, gde su počeli da lome izloge, prete prolaznicima i spremaju se za novi napad na policiju.
Mala grupa prestupnika izdvojila se iz razularene mase. Skinuli su kapuljače, pa nisu privlačili pažnju. Nesmetano su se provukli pored Biblioteke grada. Prešli su ulicu i krenuli ka svom „šteku”. Ali nije bilo gotovo. Planirali su da se vrate.
– Brate, ako ćemo nazad, trebaće nam bar litar vinjaka. Znaš, da bude ekstra kad se vraćamo – dobacio mu je „saborac”, odmotavajući šal sa lica. Zaštitu može da skloni, opasnost za njih je, zasada, prošla.
Dvadesetak minuta kasnije vratili su se. Prošli su istom trasom. Ali paradu ponosa više i pominju. Željni su jedino nasilja. I dok samouvereno koračaju kroz Knez-Mihailovu ulicu, glasno psuju i prete, naleću na ortake iz kraja.
– Šta ima, brate? – pitaju jednog od njih.
– Sladoled, brate! – odgovara im on.
– Gde, j...te?
Pohitali su kroz sada već oslabljeni dim od suzavca na „gozbu” ispred zgrade Akademije nauka, gde je desetine huligana grabilo iz frižidera ledenu poslasticu. Povod zbog kojeg su došli u centar Beograda nije im više ni nakraj pameti.
Situacija se, dok su bili u šteku na Kalemegdanu, smirila. Razočarano, ova mala grupa huligana kreće. Prolaze kroz Čika-Ljubinu ulicu, a onda i kroz Kolarčevu.
– Da uđemo unutra da ih ne izazivamo. Šta misliš? – uplašeno u tom trenutku kolegi govori naoružani radnik obezbeđenja jedne banke.
– I to što kažeš. Da se sklonimo za svaki slučaj – bojažljivo mu odgovora on.
Povukli su se, a nekažnjeni huligani prolaze pored njih i zapućuju se kućama.
Nisu videli da je baš takvima poput njih jedan mladić transparentom poručivao: „Molim sve pedere da puste gejeve da se prošetaju!”.
A potom su Knez-Mihailova i Kolarčeva ulica utihnule i počele da liče na nedelju po podne. Ali najobičnija šetnja je u pola četiri posle podne otkrivala da se tu odvijao pravi ulični rat. Razbacane kante za smeće. Kontejneri u kojima tinja vatra. Miris paljevine. Oštećeni izlozi. A sa pločnika u Knez-Mihailovoj ulici čak nedostaju i kocke koje su huligani povadili. Završile su među policijom, u izlozima...
A na drugom kraju grada, u beogradskom naselju Žarkovu, sve je drugačije. Dvadesetsedmogodišnji D. T., jedan od učesnika parade ponosa, odavno je stigao kući. Ne veruje svojim očima, niti prizoru na televiziji.
– Prajd je gotov, a oni još lome grad i biju se sa policijom. Pa, jasno je da to ne rade zbog nas. Briga njih za gej paradu. Šta je to u našoj kulturi, pa nam više prija da vidimo dvojicu muškaraca kako se drže za oružje, nego za ruke – kratko je odgovorio Beograđanin D. T. na poziv novinara „Politike”.
Stefan Despotović
objavljeno: 11/10/2010
