Izvor: Blic, 12.Mar.2011, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Beketovi intervjui
Predrag Todorović je, zahvaljujući Trećem programu i Službenom glasniku sastavio kapitalno delo, u otmenom dizajnu Miloša Majstorovića, koje se zove jednostavno – „Beket“. Reč je o zborniku tekstova o verovatno najvećem piscu druge polovine XX veka.
Na ovo malo prostora akcentovaću samo neke značajne neočekivanosti, dragocene iskorake, u potrazi za Beketom. Jedan od rariteta u zborniku je rani prikaz još 1938, Beketove pojave u književnosti, kad je piscu bilo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << samo 28 godina, sa romanom „Marfi" iz pera Dilena Tomasa. Da li se katkad, kao ja, začudite kada čujete da su neki pisci, kao Beket i Tolstoj, ikada bili 20-ogodišnjaci!
Ipak najveća su retkost Beketovi intervjui, kako tumači Todorović, ne zbog piščeve nadmenosti, već zbog skromnosti. On dodaje da je Beket sa prijateljima spremno razgovarao o svom delu. Mogu samo da tiho zavidim Radomiru Konstantinoviću, jedinom našem sugrađaninu, koji se sa Beketom poznavao i bio mu domaćin prilikom anonimne poseta našoj zemlji 1958. godine.
Prvi srećnik koji ga je intervjuisao Izrael Šenker (do njega, veli on, nije „ništa lakše doći nego do Godoa") kaže da je odeven kao da je u tom odelu spavao. Govori poput „njegovih likova s mučnim oklevanjem, ali i oštroumno". „Nije mi se sviđao život u Irskoj. Znate već na šta mislim – teokratija i cenzurisanje knjiga... Draža mi je Francuska u ratu, nego Irska u miru".
Bolno je iskren kad govori o svom opusu: „Celokupno delo napisao sam između 1946. i 1950. godine. Rad na francuskom doveo me je dotle da sam osetio kako stalno ponavljam istu stvar... Za mene pisanje postaje sve teže i teže". Drugom sagovorniku je rekao: „Ne postoji tema mojih romana koja se može izraziti filozofskim pojmovima. Filozofiju ne razumem".
Jedine savremenike koje sam sreo, a koji su znali Beketa bili su nemački glumci berlinskog Šiler teatra kojima je režirao „Čekajući Godoa" i koja je učestvovala na 10. Bitefu 1976. Sećam se da su mi pričali kako ih je na prvoj probi zamolio: „Samo me nemojte pitati ko je Godo. Ne znam".
