Izvor: Blic, 08.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bekend paralela
Dve devojke i jedan mladić rade svoj posao. Rade ga dobro, među najboljima na svetu jer, naime, njihov je posao merljiv osvojenom količinom novca i poena. Sve troje su odavde, i mi smo, razume se, ponosni na njih. To što oni, uglavnom, ne drže svoj novac ovde, što su im boravišta kojekuda, to ne znači ništa nama, a ni njima. Ko voli da posmatra njihovu delatnost, može uživati. Ko je samo dobronameran i slučajan posmatrač, raduje se „našoj deci".
I to bi trebalo da bude >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sve u vezi sa tom omladinom. Ali, naša provincijalna kultura navijanja za naše samo kad su dobri, čini da se već spremaju dočeci na onom balkonu sa kojeg se jednom pevalo pogrdnu pesmicu sada pokojnom predsedniku susedne zemlje, a u vreme kada se naš diktator vrlo dobro držao, zdravstveno, a i inače.
Navijačka kultura obuzela je zajednicu, pa je, svojedobno, sadašnji predsednik ove naše plačevne udoline, tada beše neki ministar, valjda, vikao i stezao pesnice zbog pobede u nekoj vodenoj igri, i, uopšte, delovao je prilično neartikulisano. Još gore se poneo njegov ministarski kolega, taj je u odeći skočio u bazen. Srećom, nije se udavio. Sad je u nekom evropskom preduzeću za politiku.
Poseljačenje kulture putem navijačkog arlaukanja dovelo je i do toga da se na nekom muzičkom zbivanju dodela najvišeg broja bodova od susedne države s kojoj se prilično krvavo ratovalo, isprati onim troprstnim pozdravom, istim pod kojim je nešto sveta iz te zemlje pobijeno u naše ime.
Ono troje mladih, a i četvrti, samo što je on u neprincipijelnoj koaliciji sa podalpskom koleginicom, rade svoj posao. To što su domoljubno raspoloženi, to je baš lepo. I sasvim privatna stvar.
Samo ne razumem kakve to veze ima sa našim životima.
