Izvor: Blic, 26.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Begunce presuda čeka doveka
Ukoliko petorica odbeglih pripadnika zemunskog klana osuđenih za ubistvo premijera Zorana Đinđića budu uhapšeni, a Vrhovni sud donese pravosnažnu presudu, oni mogu da zatraže da im se sudi u prisustvu. Sud bi morao da usvoji taj zahtev i onda bi se se suđenje ponovilo u delu koji se odnosi na njih.
Sudija Maja Kovačević-Tomić, portparol Specijalnog suda, kaže za „Blic" da teoretski, u tom slučaju, odbegli „zemunci" mogu da podnesu pismeni zahtev da im se ponovo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sudi.
- Njima je doneta presuda i ako ona bude pravosnažna, ona ih čeka doveka. Ukoliko budu uhapšeni, oni će otići na izdržavanje kazne. U tom trenutku mogu da zatraže da im se sudi u prisustvu. Mi smo obavezni da to usvojimo i da presudu u delu koji se odnosi na njih stavimo van snage i ponovimo proceduru. Uzeli bismo njihovu odbranu, izveli dokaze koji se tiču njih i doneli presudu - kaže portparol Suda.
Odbeglim pripadnicima klana Vladimiru Milisavljeviću, Ninoslavu Konstantinoviću, Milošu Simoviću, Milanu Jurišiću i Sretku Kaliniću suđeno je kao da su prisutni. U postupku su izvođeni dokazi koji su vezani za njihove radnje, a njihovi branioci su imali aktivno učešće.
- Da nisu bili prisutni njihovi branioci, suđenje bi bilo razdvojeno i ne bi se odnosilo na njih - objašnjava Maja Kovačević-Tomić.
Sudija Maja Kovačević-Tomić kaže da je već imala slično iskustvo kada je predsedavala većem na suđenju pripadnicima zemunskog klana za ubistvo Marka Petrovića zvanog Mamica.
- Aleksandar Simović je tada bio u bekstvu i presuda je doneta u njegovom odsustvu. Dok je trajala žalba on je uhapšen i uz žalbu Vrhovnom sudu je priložio zahtev da mu se sudi u prisustvu. Sud je potvrdio tu presudu, ali njegov zahtev sada mora da bude rešen. Trebalo bi staviti presudu van snage u tom delu i njemu omogućiti da se brani - objašnjava sudija.
Međutim, i pored informacija koje se povremeno pojavljuju u javnosti, hapšenje odbegle petorke se ne nazire. Kako saznaje „Blic", glavni cilj specijalne policijske ekipe koja traga za odbeglim pripadnicima zemunskog klana je da hapšenje izvede u Srbiji. Prema saznanjima „Blica", MUP ima određene informacije o njihovom kretanju u inostranstvu, ali iz bezbednosnih razloga čeka da ih uhapsi u zemlji. Članovi porodica, rođaci, prijatelji odbeglih kriminalaca su pod posebnom policijskom obradom sa ciljem da se uđe u trag odbeglim pripadnicima klana.
Upravo je praćenje žene Aleksandra Simovića dovelo do njegovog hapšenja, 25. novembra 2006, u iznajmljenom stanu u Novom Beogradu. To hapšenje i ubistvo 3. juna 2006. zaštićenog svedoka Zorana Vukojevića Vuka postali su najčvršći dokaz posle ubistva premijera da su „zemunci" ponovo u Srbiji. DNK analizom na neizgorelim delovima tela svedoka saradnika pronađeni su biološki tragovi tada odbeglih pripadnika zemunskog klana Aleksandra Simovića i Zorana Povića Pove, koji je tada takođe ubijen.
Pretpostavlja se da iza ubistva Vuka stoje i Miloš Simović i Sretko Kalinić, a poslednji Kalinićev trag vodi do Crne Gore. Kako su objavili mediji, on je uspeo da pobegne crnogorskoj policiji. Direktor srpske policije Milorad Veljović nije ni potvrdio, ni demantovao tu informaciju. O njegovom kretanju se malo čulo, a pretpostavke su da se posle atentata sklonio u okolini rodnog Zadra. „Zemunci" su se u vreme „Sablje", ali i dugo posle toga, krili u zapadnoj Evropi. Nekoliko tragova vodilo je i do Skandinavije. Ninoslav Konstantinović se, navodno, i dalje krije u Norveškoj. Policija te zemlje je 2005. godine izvela akciju pronalaženja Konstantinovića, kao i Jurišića, ali bez uspeha. Navodno su obojica pobegli u susednu Švedsku. Jurišićevo kretanje posle 12. marta 2003. godine je najveća enigma i o tome se gotovo ništa ne zna.
Prema policijskim saznanjima, na prostoru bivše Jugoslavije kreću se Simović, Milisavljević i Kalinić. U februaru se pročula informacija da su Simović i Kalinić, kao plaćenici, trebalo da likvidiraju Tomislava Kovača, nekadašnjeg ministra policije RS.
Hrvatska štampa je 28. novembra 2006. objavila da se Vladimir Milisavljević krije se u Zagrebu, a da mu društvo pravi Sretko Kalinić. Pisano je i da je spremano ubistvo Milisavljevića. Tada su u Zadru uhapšeni državljanin Srbije Nikola Vein (33) i Tibor Fur (34) iz Zagreba. Naime, njih dvojica su nameravali da podmetnu eksplozivnu napravu pod automobil koji koristi Milisavljević. Za hrvatsku policiju je ta priča bila neuverljiva.
Žarko Korać: Ne verujem da će pobuna JSO stići na sud
Komisija za ispitivanje okolnosti u vezi sa ubistvom premijera Zorana Đinđića utvrdila je propuste u radu MUP i tadašnjeg DB u obezbeđenju premijera, ali dalje od toga se nije otišlo jer tužilaštvo nikada nije smatralo da tu ima elemenata za krivičnu odgovornost, kaže za „Blic" Žarko Korać, poslanik i predsednik te komisije.
- Jedno je nebriga i neodgovornost, a drugo je procenjivanje da li je to bilo namerno ili iz nehata. Tužilaštvo se tim nikada nije bavilo - kaže Korać i dodaje da sudija Nata Mesarović jeste konstatovala da su zatajili MUP i BIA, ali da ipak nije navela da su zaverenici koji su izvršili ubistvo imali podršku u jednom delu države.
U izveštaju komisije navedeni su i detalji u vezi sa pobunom JSO 2001. godine. Međutim, detaljima ko je podržao pobunu niko se nikada nije bavio i ta pobuna nikada nije stigla do suda. Korać smatra i da se to neće dogoditi ni sada jer bi ishod takvog procesa morao da oslika ko je podržavao „beretke". On navodi da je pravo pitanje i zašto podaci o ugroženosti premijera koje je imala tadašnja DB nikada nisu stigli do premijera, i istovremeno daje odgovor da to i nije bilo moguće jer je Službom vedrio i oblačio Milorad Bracanović.
N.M.J.
