Izvor: Večernje novosti, 19.Feb.2013, 15:34   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Begeč: Gazdarica Milica gaji konje

BILA je sjajan đak elitne novosadske Zmaj Jovine gimnazije, a kada ju je 2011. godine i završila, ceo svet joj je bio na dlanu. Milica Nikolić (20), ipak je rešila da krene putem kojim se kod nas zaista ređe ide. Napustila je Novi Sad, preselila se u petnaestak kilometara udaljeni Begeč i, u staroj kući njene porodice u kojoj niko nije živeo 15 godina, na poljoprivrednom gazdinstvu koje je registrovala i koje sama vodi, krenula ka svojim snovima. - Moj svet su u stvari konji, jer sam se godinama >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << bavila preponskim jahanjem i jednom ću ovde imati svoj jahački klub - objašnjava u prostranom begečkom dvorištu, glasom koji ne ostavlja nikakvu dilemu. - Prvi korak je ovo gazdinstvo koje se, zasad, prostire na 12 jutara moje zemlje i još osam jutara livade koje sam na korišćenje dobila od mesne zajednice Begeč. Mada su znali koliko je istrajna, kada je roditeljima Zoranu i Zlati, i starijoj braći Draganu i Nebojši saopštila odluku da se vrati u mesto iz kojeg su se, pre deceniju i po, preselili u Novi Sad, oni su verovali da je, ipak, reč samo o prolaznom hiru. I komšije Begečani koji su je, doduše, znali kao devojčicu koja je povremeno dolazila iz Novog Sada, bili su prilično skeptični. RAZMENA MILICA, zasad, nema svoju mehanizaciju. Sa komšijom Milanom Bačićem dogovorila se da joj on obrađuje njive, a zauzvrat mu je dala jednu svoju polovnu mašinu za baliranje deteline. - Pšenicu sam jesenas zasejala na četiri i po jutra, a novac koji dobijem za rod uložiću u kupovinu traktora. - Na sličan način, narednih godina želim da nabavim sopstvenu mehanizaciju. - Ovde sam skoro godinu i po i sve sam ih, verujem, razuverila - kaže, ne bez ponosa. - A osim o konjima, ni o drugim životinjama koje danas gajim, ni o uzgoju pojedinih useva, nisam znala gotovo ništa. Ali, pitala sam ljude koji znaju, čitala knjige, prikupljala informacije na internetu... Tako se, lane, kada je došlo vreme da joj se oprasi krmača, teoretski besprekorno pripremila. To se uvek događa noću, pa mora da bude uz nju, peškirom mora da obriše jedno po jedno prase, a onda ih, sve zajedno, vrati majci na dojenje, sačeka da ona izbaci posteljicu, jer je tek tada sve gotovo. - Posle sedmog praseta, učinilo mi se da se to i dogodilo, pa sam, presrećna, poslala tati SMS poruku da je sve dobro prošlo i otišla da odspavam sat-dva. Kada sam se vratila, a ono - 11 umesto sedam prasića! Nazvala sam oca i rekla mu da sam se, izgleda, malo zabrojala - nastavlja, u još vedrijem tonu, naoko krhki devojčurak. Slično je bilo i sa kozama koje je, u onom ledenom februaru prošle godine, sama jarila na minus 30 stepeni, svinjama mangulicama koje je nabavila iz Mađarske, kokoškama (nekoliko vrsta) i tovnim pilićima koji, kaže, donose solidnu zaradu. Povlašćeno mesto, naravno, imaju četiri konja - Formoza, Apaluzo, Pirge i Kafa koje je, lane, oždrebila danas već poodrasla Ema. Oni su, dabome, okosnica budućeg jahačkog kluba. - Kada ću do njega stići, ne znam, ali da hoću to znam - kaže, samouvereno. - Što se same zemlje tiče, na njoj gajim ono što je potrebno mojim životinjama. Detelina koja je višegodišnji usev je na dva i po, a ozimi zob na otprilike jednom jutru. Na proleće ću zasejati i nešto jare zobi, i naravno nekoliko jutara kukuruza. Ako nebo bude manje surovo nego prošle godine i suše ne bude, biće to dovoljno za celu godinu. I, naravno, još jedan korak ka mojim snovima. NESUĐENA PRINCEZA DA deca, najčešće, ne ostvaruju snove svojih roditelja pokazalo se i u Milicinoj životnoj priči. - Mama je, tako, želela da budem nežna princeza, pa nije bila oduševljena ni mojom strašću za jahanjem - smeje se. - Tata me je, međutim, učio da budem čvršća i robusnija i to mi je sada i te kako od koristi.

Nastavak na Večernje novosti...