Izvor: Politika, 19.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bedem
Seljak mašta da napusti siromašno selo i preseli se u varoš, a kad mu uspeva da se nastani nadomak velegrada, shvati da san da postane građanin nema veze s javom. Dugo vreba priliku da se preseli unutar gradskih zidina, daleko od slamova. Najzad, to mu polazi za rukom, pa odbacuje sukneno odelo i navike koje odaju njegovo seljačko poreklo. Sve čini kako bi ga nove komšije prihvatile. Najsrećniji je kad ga časte pićem ili pohvale, a u zemlju bi propao da mu pomenu zavičaj. Starosedeoci >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << mu pomažu, najradije savetima. Iako živi bolje, pod starost shvata da se pravila u gradu stalno menjaju, da su gradske birokrate vazda na boljitku, te da ni o čemu ne odlučuje – sam.
Tako nekako glasi esej "Seljak i grad" koji je u "Novoj reviji" objavio poznati ekonomista Jože Mencinger, kako bi plastično dočarao položaj Slovenije uoči ulaska u Evropsku uniju. Zemljaci su mu zamerili na pakosti, da bi pet godina kasnije Mencingerovo predskazanje dobilo potvrdu u saopštenju Evropske komisije da "nove" članice EU zbog "tehničkih problema" neće ući u šengenski sistem 2007. godine, kako je bilo obećano. Prema tvrdnjama diplomata iz "starih" država EU, 10 novih članica ostaće iza šengenskih zidina sve do 2009. Da bude još gore, Brisel se nije niti potrudio da kamuflira nepoverenje "starih" prema "novim" EU zemljama; obrazloženje odluke je šturo, gotovo arogantno, a niko od komesara nije pomenuo traženje krivca niti ikoga pozvao na odgovornost.
Namera "starih" država EU da odlože pomeranje policijske kontrole sa svojih na spoljne EU granice izazvalo je bunu kod "novih", pa su mađarski, češki, poljski i slovački lideri ljuto kritikovali kašnjenje. Smatraju ga aktom "diskriminacije", čime se unutar EU zadržava podela na građane "prvog reda" i one iz 10 država, koje su ušle u uniju 2004. Jer dok "prvi" putuju slobodno širom ujedinjene Evrope, "drugi" prilikom ulaska u "stare" članice i dalje čekaju u redovima kako bi prošli policijsku kontrolu, baš poput građana iz zemalja koje nisu u Uniji. Iako se ponavlja priča o jednakima i jednakijima, ni poljski, niti mađarski ministri uprkos gnevu nisu zaboravili da im je selidba iza "EU bedema" donela modernizaciju i privredni rast. Uz pretnje da će sami uvesti "šengen 2", političari iz rečenih država izgovaraju mantru da izuzev Evrope, drugog puta nema. Jer će najveću cenu tog procesa, bez obzira na unutrašnja EU trvenja, platiti oni, koji ostanu – sa spoljne strane EU zidina.
Svetlana Vasović-Mekina
[objavljeno: 19/09/2006]
