Izvor: Blic, 02.Jul.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bebisiterka pod vojnom obavezom
Bebisiterka pod vojnom obavezom
Farbanje noktiju na nogama ili tvrdnje pred regrutnim komisijama da se boluje od retkih tropskih bolesti ili psihičkih poremećaja, neće biti potrebni ako se nekom vojnom obvezniku u Srbiji ne sviđa ideja služenja vojnog roka u kasarni, pod oružjem i u uniformi. Svršeni srednjoškolci, studenti i svi oni koji nisu odslužili vojni rok, a žele da ispune vojnu obavezu, moći će legalno da upute zahtev za civilno služenje vojnog roka koji će >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << podrazumevati 13 meseci služenja bez uniforme u nekoj civilnoj ustanovi. Osnov za to bi trebalo da bude uredba o vojnoj službi koju bi Savet ministara SGC trebalo da usvoji u narednih mesec dana, a koja će predviđati mogućnost prigovora savesti.
U postojećem Zakonu o Vojsci Jugoslavije postoji odredba o civilnom služenju vojnog roka, ali je to do sada podrazumevalo samo služenje u vojnoprivrednim objektima, bez oružja.
Savetnik ministra odbrane Srbije i Crne Gore Miodrag Rakić za 'Blic' je najavio da bi u narednih mesec dana trebalo da na sednici Saveta ministara bude usvojena uredba o vojnoj službi kojom bi bilo omogućeno civilno služenje vojnog roka.
Civilno služenje vojnog roka do sada je, objašnjava on, podrazumevalo služenje u vojnoprivrednim ustanovama bez oružja.
- Međutim, evropski standardi podrazumevaju služenje u civilnim ustanovama, bez uniforme i to će biti ispoštovano u uredbi o vojnoj službi čiji je nacrt pripremljen. Služiće se isključivo samo u civilnim ustanovama kao što su bolnice, spasilačke službe, centri za brigu o deci ili starijima, Crvenom krstu, kaže Rakić.
Nacrt predviđa obavezu vojnog odseka da prilikom uvođenja u evidenciju novom regrutu predoči da može da izabere i civilno služenje vojnog roka. Odluku o tome regrut može doneti od momenta kada je obavešten pa sve do isteka tri meseca služenja vojnog roka. O zahtevu za služenje civilnog vojnog roka odlučuje posebna komisija u kojoj nema aktivnih vojnih lica.
- U sastavu te komisije biće psiholog, pripadnik verske zajednice kojoj pripada regrut, ako veroispovest zabranjuje učešće u oružanim snagama, kao i diplomirani pravnik. Oni utvrđuju postoje li razlozi za takav zahtev. Ovaj pristup razlikuje se od nekih zemalja gde se zahtev za civilno služenje vojnog roka automatski prihvata - kaže Rakić.
Civilno služenje vojnog roka otvara i pitanje da li će oni koji se pozovu na prigovor savesti imati radno vreme u kome su obavezni da budu prisutni u određenoj bolnici ili centru za socijalni rad.
Rakić naglašava da će posebnim ugovorima Ministarstva odbrane SCG i ustanova u kojima će biti moguće civilno služenje biti određeno i radno vreme vojnih obveznika.
- Po pravilu, ustanove će biti u mestu prebivališta. Poslovi koji se rade u civilnoj službi zahtevaju specifično angažovanje. Mislim da će radno vreme biti određivano od slučaja do slučaja. Ukoliko neko radi takve poslove nije nepravedno da ima ograničeno radno vreme - kaže Rakić.
Prema nekim procenama, broj ljudi koji bi sada pristali na civilno služenje, kreće se oko jednog procenta od broja regrutovanih na godišnjem nivou.
Dejan Milenković, iz Jugoslovenskog komiteta pravnika, naglašava potrebu razlikovanja dosadašnjeg civilnog služenja od prigovora savesti.
- Koncept civilnog služenja do sada je u Srbiji podrazumevao samo to da regrut ne nosi oružje. Prigovor savesti koji je ljudsko pravo podrazumeva i pravo vojnog obveznika da svoju vojnu obavezu iz verskih ili moralnih razloga služi u civilnoj službi u nekoj ustanovi - objašnjava on.
- U srži prigovora savesti sadržan je miroljubivi motiv i zato se na njega ne mogu pozivati oni koji imaju dozvole za nošenje oružja, oni koji su počinili krivična dela počinjena hladnim oružjem, kao i osobe sklone nasilnom ponašanju - kaže Milenković.
On objašnjava da se u svetu zahtev za prigovor savesti ili podnosi komisiji koja ga razmatra ili se on automatski prihvata.
- Ukoliko prigovor savesti nije prihvaćen, onda bi vojni obveznik trebalo da se obraća nadležnom odeljenju Ministarstva odbrane SCG, a na kraju i upravnom sudu - kaže Milenković.
On navodi i pozitivan ekonomski efekat ovakvog rešenja.
- Oni koji se za ovo opredele primaju istu platu kao i oni na odsluženju vojnog roka, što znači da su jednim delom jeftina radna snaga, jer je vojnička plata oko deset dolara. To je za neke oblasti značajno, jer, recimo, dve trećine nemačkog sistema zdravstva počiva na društveno-korisnom radu prigovarača savesti - kaže Milenković.
On navodi da je, prvobitno, Jukom još 2001. godine podneo 30.000 potpisa građana za izmenu Zakona o vojsci sa ciljem da se omogući pravo prigovora savesti, a da je to kasnije i bio jedan od zahteva SE koje SCG mora da ispuni po učlanjenju u ovu organizaciju.
U Jukomu tvrde da postoji velika zainteresovanost za civilno odsluženje vojnog roka.
- Svakodnevno građani zovu i interesuju se za tu mogućnost. Interesantno je da se ne javljaju samo mladići koji bi trebalo da krenu u vojsku, već i njihovi roditelji, rođaci i devojke. Sukobi devedesetih pokazali su da više ne stoji stereotip 'rado Srbin ide u vojnike'. To pokazuje i činjenica da je u inostranstvo otišlo oko 300.000 mladih ljudi. Važno je shvatiti da prigovor savesti ne predstavlja izbegavanje vojne obaveze jer su aktivnosti kojima se prigovarači bave u funkciji odbrane zemlje - kaže on.
Sa civilnim služenjem vojnog roka pod ruku ide i rušenje stereotipa tipa 'rado Srbin ide u vojnike' ili onaj da 'vojska od mladića napravi čoveka'. Ratko Božović, sociolog kulture, za 'Blic' kaže da su tokom prethodne decenije sukoba ovi stereotipi istrošeni.
- To su bile ratne nebuloze. Ovi stereotipi se postepeno gube jer u svesti ljudi rat nije više viteški čin kako se to smatralo u zatvorenom i arhaičnom društvu kakvo smo bili. Kod mladih ljudi mir dobija na značaju jer je previše vremena izgubljeno na ratove. Stereotip se menja - sada se može reći 'Srbin nerado ide u vojnike' - kaže Božović i dodaje:
- U svakom slučaju, sloboda ličnosti ne ide zajedno sa tesno skrojenom vojničkom uniformom - zaključuje Božović.
Sa druge strane, Milenković smatra neosnovanim strah u vojnim strukturama da bi prigovor savesti značajno umanjio broj regruta spremnih na služenje u jedinicama VSCG.
- Reforma vojske podrazumeva i smanjenje broja pripadnika oružanih snaga, ali nema mesta bojazni da će većina izabrati da ne ide u vojsku - kaže on. On navodi primere da je u Hrvatskoj vojni rok traje šest meseci, dok civilno služenje traje dva meseca više, a u Sloveniji i vojnici i prigovarači savesti služe po sedam meseci.
- To sve govori da je na prostorima bivše Jugoslavije promenjena ranija politika koja je podrazumevala da je jedino vojna sila faktor stabilnosti u regionu - smatra Milenković N. M. Jovanović Kontrola 'maminih i tatinih sinova'
Uredbom o služenju vojnog roka verovatno će biti predviđeno da prigovarači savesti budu raspoređeni u onaj oblik civilne službe koji najviše odgovara njihovom profilu delatnosti, aktivnostima i obrazovanju.
- Moraće da bude uspostavljen i efikasan sistem kontrole kako mamini i tatini sinovi ne bi bili raspoređivani u institucije gde rade njihovi roditelji, rođaci, jer to obesmišljava ideju civilne službe - kaže Dejan Milenković, iz JUKOM.
