Izvor: RTS, 01.Maj.2011, 12:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Beatifikovan Jovan Pavle Drugi
Papa Jovan Pavle Drugi zvanično je beatifikovan, što je najviši korak pred kanonizaciju, odnosno proglašenje za sveca.
Papa Benedikt XVI proglasio je blaženim papu Jovana Pavla Drugog pred više od milion vernika na Trgu Svetog Petra, u Vatikanu. Tako se prethodni poglavar Rimokatoličke crkve našao na korak od proglašenja za sveca.
Krv uzeta od pape Jovana Pavla Drugog, prilikom poslednjeg boravka u bolnici pred kraj života, biće korišćena kao zvanična >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << relikvija posle njegove beatifikacije, saopšteno je iz Vatikana.
Vatikan je naveo da su papi poslednjih dana života zbog eventualne transfuzije uzete četiri male epruvete krvi koje nikada nisu upotrebljene.
Dve epruvete su date njegovom privatnom sekretaru, kardinalu Stanislavu Divišu, a druge dve su ostale u vatikanskoj bolnici "Bambin Ćezu", gde se o njima brinu časne sestre.
Papa je na početku ceremonije izgovorio formulaciju beatifikacije: "Mi, podržavajući želju našeg brata i druge brojne braće biskupija kao i vernika, pošto smo dobili odobrenje od Kongregacije za kanonizaciju... prihvatamo da poštovani božiji sluga, papa Jovan Pavle Drugi, postane blažen".
Potom je tapiserija s likom pape Jovana Pavla Drugog postavljena preko fasade bazilike Svetog Petra. Vernicima je potom predstavljena relikvija u obliku maslinove grančice na kojoj će biti staklena epruveta s malo krvi.
Ovom činu prisustvovao je najviši vrh katoličkog sveštenstva, ali i državne delgacije.
Pripreme za beatifikaciju su počele u petak kada je sanduk s posmrtnim ostacima pape Jovana Pavla Drugog izvađen iz grobnice Vatikana, kako bi danas bio donet u baziliku Svetog Petra za ceremoniju beatifikacije.
Sanduk je u subotu donet ispred kripte u kojoj je, kako se veruje, sahranjen Sveti Petar, osnivač crkve i prvi papa. Kovčeg s telom Jovana Pavla Drugog je danas prenet pred glavni oltar bazilike Svetog Petra.
Papa Benedikt Šesnaesti je u junu 2005. godine počeo proceduru beatifikacije - proglašenja svog prethodnika za blaženog. Taj proces, koji predstavlja prvi korak ka proglašenju za sveca, završen je u rekordnom roku, u januaru 2011. godine.
Da bi se odobrila beatifikacija, potrebno je priznavanje čuda pape - a to je slučaj francuske opatice Mari Simon-Pjer, koju je papa Jovan Pavle Drugi, kako tvrdi Crkva, izlečio od Parkinsonove bolesti. Simon-Pjer biće prisutna na ceremoniji kako bi lično ispričala čudo koje se dogodilo.
Čudo se, kako tvrdi Crkva, priznaje posle mišljenja lekara specijalista, koji mogu biti ateisti ili neke druge vere. Ti lekari moraju da zaključe da je slučaj izlečenja neobjašnjiv medicinskim putem.
Za kanonizaciju - proglašenje za sveca, potrebno je priznavanje još jednog čuda. Vernici koji tvrde da im je Jovan Pavle Drugi pomogao u raznim prilikama, već su Vatikanu uputili nekoliko hiljada svedočenja.
Kako je ranije rekao bivši predvodnik Kongregacije za kanonizaciju Žoze Sareva, papa Jovan Pavle Drugi može da bude proglašen za sveca samo ako se prizna čudo koje treba da se dogodi posle njegove beatifikacije.
To čudo, prema rečima Sareve, može biti priznato samo ako se dogodilo posle ceremonije beatifikacije ili bar na sam dan te ceremonije.
Pavel Kurilo iz sela oko Augstova na jugu Poljske prevalio je peške 2.300 kilometara do Vatikana kako bi danas prisustvovao beatifikaciji pape Jovana Pavla Drugog.
Taj 39-godišnji zidar namerio se da hodočašćem pokaže zemljacima da svaki Poljak može da bude na beatifikaciji u Vatikanu, samo ako to zaista hoće.
Crkve i svetilišta širom Poljske uključila su se već u petak u ceremoniju beatifikacije pokojnog pape Jovana Pavla drugog noćnim bdenjima u gradovima i prigodnim koncertima verskih pesama.
Postupak proglašenja za sveca
Postupak kanonizacije, odnosno proglašenja za sveca ima šest koraka. Prvi korak je da biskup, koji se nalazi na čelu crkve gde je svešteno lice koje se predlaže za sveca preminulo, daje dozvole da se otvori tumačenje o vrlinama koje je to svešteno lice imalo.
Rimskoj Kuriji se, zatim, prezentuju čuda koje je svešteno lice stvorilo ili uzrokovalo. Rimska Kurija dalje utvrđuje informacije o životu sluge božije.
Kada se sakupi dovoljno dokaza o čudima, daje se dozvola za ekshumaciju tela sveštenog lica. Naredni korak je da, kada su sve informacije sakupljene, Kongregacija predlaže papi da proglasi dela, odnosno čuda, predloženog sveštenog lica za „herojske vrline". Kada papa proglasi „herojske vrline", svešteno lice se oslovljava se „prepodobni".
Zatim sledi beatifikacija - proces u kome crkva konstatuje da je osoba, zbog čuda koje je počinila, blažena i da se nalazi u raju. Postoje dve vrste beatifikacije - za mučenike i sve ostale koji nisu bili mučenici, odnosno nisu ubijeni zbog vere. Beatifikacijom, „prepodnobni" postaje „blaženi".
Kanonizacija je poslednji stadijum koji zahteva da barem dva čuda budu izvršena posle smrti.
