Izvor: Blic, 21.Nov.2008, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bauk otkaza kruži Srbijom
Znameniti Marksov i Engelsom „Manifest komunističke partije” počinje rečenicom: „Bauk kruži Evropom – bauk komunizma”. Danas smo svedoci novog bauka koji kruži planetom u vidu duboke krize neoliberalnog, pre svega američkog modela kapitalizma koja preti katastrofalnim finansijskim, ekonomskim i socijalnim posledicama po ceo svet. Ako se ima u vidu da je oko 730.000 radno sposobnih stanovnika Srbije nezaposleno, da ogromna većina od 1,5 miliona penzionera živi >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << na egzistencijalnom minimumu, da dolazi vreme višegodišnje ekonomske recesije, a time i pada zaposlenosti i standarda, slika ekonomsko-socijalne situacije u kojoj će se uskoro naći Srbija i ogromna većina njenih građana, postaje veoma sumorna. Ovo posebno zbog toga što je, sudeći po informacijama „sa terena”, počela prava poplava otpuštanja s posla. Da nevolja bude veća, proteklih godina država nije preduzimala odgovarajuće zakonske mere zaštite prava zaposlenih (radno vreme, uplata doprinosa socijalnog osiguranja, zaštita na radu i sl.), a posebno kontrole rada na crno i nezakonitih otkaza. Nažalost, radni sporovi u sudovima traju godinama, iako je Zakonom o radu (član 196) propisano da se radni spor mora pravosnažno završiti u roku od šest meseci od dana podnošenja tužbe sudu. Takođe, zaštitna funkcija sindikata u Srbiji je veoma nerazvijena, pre svega u preduzećima.
Naravno, od tajkuna kao odlučujućih aktera jednog pretežno „divljeg” kapitalističkog sistema, kakav postoji u Srbiji, ne može se očekivati odgovorno ponašanje ni u pravnom, a kamoli u socijalnom i moralnom smislu. Njihov glavni cilj je da svim sredstvima očuvaju i uvećaju svoj profit, to jest da trošak krize, pre svega putem što većeg broja otkaza, prebace na radnike i druge zaposlene.
Raspoloživi podaci ukazuju na pojavu velikog broja nezakonitih otkaza, čak i otkaza usmenim putem! Zato je sada najvažnije da inspektori rada efikasno primenjuju ovlašćenje iz člana 271. Zakona o radu. Prema njemu, „ako inspektor rada nađe da je rešenjem poslodavca o otkazu ugovora o radu očigledno povređeno pravo zaposlenog, a zaposleni je poveo radni spor, na zahtev zaposlenog odložiće svojim rešenjem izvršenje tog rešenja – do donošenja pravosnažne odluke suda”. Doduše, uz uslov da je zaposleni podneo zahtev inspekciji rada u roku od 30 dana od dana pokretanja sudskog spora, o čemu bi sindikati trebalo da poduče radnike.
Sve češći otkazi u novije vreme najvećim delom nisu posledica teških povreda radne dužnosti od strane zaposlenih, već odluke privatnih poslodavaca, prvenstveno tajkuna, da se, u strahu od ekonomske krize, što pre oslobode što većeg broja zaposlenih („Vital” iz Vrbasa i sl.). Međutim, prema članu 153 Zakona o radu, poslodavac je, u slučaju da utvrdi da će zbog ekonomskih ili organizacionih promena doći do prestanka potrebe za određenim brojem zaposlenih na neodređeno vreme, dužan da donose program rešavanja viška zaposlenih. Pre toga dužan je da, u saradnji sa sindikatom i Nacionalnom službom za zapošljavanje, preduzme mere za novo zapošljavanje viška zaposlenih. Predlog programa rešavanja viška zaposlenih poslodavac je dužan da dostavi reprezentativnom sindikatu kod poslodavca i Nacionalnoj službi za zapošljavanje koja poslodavcu dostavlja svoj predlog mera.
Nedavno, tačnije 6. novembra predsednici Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost” i Saveza samostalnih sindikata Srbije i Unije poslodavaca Srbije potpisali su aneks Opšteg kolektivnog ugovora. Njime je predviđeno njegovo prošireno dejstvo od prvog januara 2008. godine. Doduše, uz uslov da Socijalno-ekonomski savet proceni da svetska ekonomska kriza neće poremetiti makroekonomsku stabilnost Srbije. To prošireno dejstvo sastoji se u pravu zaposlenih da od prvog januara 2009. godine mesečno dobijaju 5.000 dinara na ime toplog obroka i 2.000 dinara na ime regresa. Takođe se uvodi i dodatak na ime minulog rada, noćnog dežurstva, rada vikendom i u vreme državnih praznika.
Pomenuta prava, nažalost, neće moći da ostvare zaposleni koji primaju minimalnu zaradu, odnosno oni koji primaju manje od zakonskog minimuma koji iznosi 13.572 dinara. Pošto takvih zaposlenih u Srbiji ima više od 500.000, očigledno je da dopune Opšteg kolektivnog ugovora promašuju glavni socijalni cilj – da pomognu najsiromašnijim zaposlenim! Dopunama kolektivnog ugovora takođe je predviđeno da poslodavci koji ne mogu da podnesu ove dodatne finansijske izdatke mogu biti oslobođeni te obaveze. Time se dopuna Opšteg kolektivnog ugovora u celini toliko relativizuje da će se u praksi izvrgnuti u svoju suprotnost, to jest u oblik političko-socijalne demagogije. S druge strane, poslodavci na koje se odnose obaveze iz dopune kolektivnog ugovora nastojaće da izbegnu dodatne troškove od 7.000 dinara po zaposlenom tako što će pre kraja 2008. godine otpustiti veliki broj radnika. Pri tome, država ne raspolaže socijalnim fondovima za zaštitu zaposlenih koji primaju minimalnu zaradu. Takođe nije spremna da za te svrhe poveća porez na profit iz straha da time ne destimuliše strane investitore, ali i da se ne zameri moćnim domaćim tajkunima. U svakom slučaju, narednih meseci moći će, nažalost, da se kaže da „Srbijom kruži bauk otkaza” i socijalne bede ogromnog broja građana.
.jpg)
