Izvor: Blic, 28.Okt.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bauci nisu besmislica
Bauci nisu besmislica
Deci je svojstveno da se nečega plaše. Nije ni čudo kad je svet oko njih tako velik, nepoznat i neistražen. Često mališane plaši nešto što je za odraslu osoba čista besmislica. Ni u kom slučaju ne smete da pokažete detetu da njegove bojazni i strepnje ne shvatate ozbiljno. Dečji strah se ne sme ismevati. Treba znati kakvi sve strahovi postoje i boriti se protiv njih.
- Kad pomognete detetu da savlada bauka, između vas se uspostavlja >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << odnos punog poverenja. Zato tu roditeljsku dužnost treba shvatiti ozbiljno. Čak i kad ne možete da poverujete da se vaše dete zbilja plaši lifta u bakinoj zgradi - kaže ruski psiholog dr Jelena Kiseljeva u časopisu 'Argumenti i fakti'.
I strahovi rastu
U svakoj fazi razvoja deca osećaju strahove koji su svojstveni određenom uzrastu, kaže dr Kiseljeva.
- Bebu od šest meseci može da uplaši nagli pokret neke osobe, oko prvog rođendana je izbezumljena ako mame dugo nema, a oko trećeg se već plaši da će ga roditelji odbaciti. Normalno je da se trogodišnje dete plaši i nepoznatih vršnjaka, nepoznatih prostorija, promene načina života. Sve to treba imati na umu kad se dete daje u vrtić, jer većina dece kreće upravo u kolektiv sa navršene tri godine.
Najhrabriji klinci
Svaki dečji strah - popis dajemo u okvirima - svojstven je određenom uzrastu i nivou psihičkog razvoja. Za zdravog mališana koji se normalno razvija, strah je prirodna reakcija na spoznaju i razumevanje sveta koji ga okružuje.
- Idelano, svi ti strahovi bi trebalo da nestanu po isteku određenog vremena. Međutim, kod osetljivije dece strahovi mogu da se transformišu i jačaju. Trogodišnje devojčice i četvorogodišnji dečaci najmanje su opterećeni strahom - objašnjava ruski psiholog.
Nasledna strepnja
Karakteristično je da mališani iz nepotpunih porodica imaju više strahova od onih koji imaju oba roditelja, naročito kod dečaka koji žive samo sa majkom. To je uslovljeno time što mališan nema pozitivan primer roditelja istog pola i oseća se nesigurnim. Isto važi za decu razvedenih roditelja i iz porodica koje su veoma zatvorene. Najviše od raznih strahova pate stariji predškolci i devojčice.
- Ako imate ćerku staru između pet i sedam godina, budite prema njoj naročito pažljivi i trudite se da je poštedite viška negativnih emocija - savetuje dr Jelena Kiseljeva.
Zarazni strah
Na dečje strahove utiču i roditelji. Obično se dete plaši istih stvari kojih se mama plašila ili se plaši sada. Klinci su izuzetno osetljivi i kada se majka trudi, intuitivno ili nesvesno, da ih zaštiti od situacija koje su nju plašile ili je plaše. U njihovu dušu se uvlači nemir i, kao posledica tog nemira, strah. Često majka svojim preterano brižnim ponašanjem 'zarazi' dete strahom, recimo strahom od povrede i bolesti.
- Dešava se i obrnuto - dodaje Kiseljeva. - Strahovi kod dece mogu biti rezultat nedovoljne emocionalnosti roditelja ili njihove preterane strogosti.
Koliko strah traje
Psiholozi kažu da svaki strah ne bi smeo da traje duže od tri do četiri nedelje bez obzira na uzrast deteta.
- Ako u tom periodu intenzitet straha raste, reč je verovatno o neurotičnom strahu - objašnjava Kiseljeva. - Ako postoji neurotični strah, moguća je pojava i drugih neuroza i astenije, koje prate pojačan umor, poremećaji sna, ubrzan puls...
Ako kod deteta primetite slične simptome, ne odugovlačite i obratite se dečjem psihologu da ne biste stvar zapustili. Do desete godine plašljivost kao karakterna crta može da se otkloni, pa je zato potrebno periodično 'blago' usmeravanje strahova da se ne bi desilo da konstantan, jak strah kasnije preraste u fobiju. CDC/JS
