Izvor: Blic, 29.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bato, kupiš mi auto!
Ne znam otkud potiče naša navika da kad kažete rođaku ili prijatelju da putujete u inostranstvo, da iz pika traže da im nešto kupite.
Kad kažem da idem u Brisel, moja sestra od ujaka mi traži pomalo mazno: „Batice, kupiš mi belgijske praline bombone!". Neću, imaš u pasažu „Milenijum", i to original.
Kad kažem prijatelju da idem u Nemačku, šalje me u radnju sa auto-delovima. Baš mu fali nešto na kolima starim pet godina. Slučajno znam gde ima tih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << delova u Ruzveltovoj i skinem kupovinu s dnevnog reda.
Kad kažem koleginici da idem u Francusku traži da joj kupim najnoviji broj „Voga". Šaljem je na Trg Republike. Ima „Voga" koliko hoćeš, i to najnoviji broj.
Kad kažem da palim za Bombaj, jedan moj dalji rođak koji se bliži osamdesetoj traži da mu kupim večiti kalendar koji pokazuje dane i mesece do 2020. godine u obliku priveska za ključeve. Pitam ga da valjda ne misli toliko da živi. Kaže da upravo to planira. Ipak, kalendar nije dobio.
Kad je čuo da idem u Grčku, jedan prijatelj mi reče: „Pogledaj mi neke patike!". „Ne pada mi na pamet, drugom ne kupujem obuću!" „Nisam ni rekao da mi ih kupiš, nego da ih pogledaš". „Dobar prelaz!".
Komšinica kad je čula da ću u Madrid, reče: „Jao, kupite mi turonj! Zaljubila sam se u taj španski slatkiš. Hoćete?". „Hoću", jer ga zaista kod nas nema.
Kad ovih dana rekoh mom jedinom bratu od strica da se spremam za Italiju, a onako sa rukama u džepovima, a da ni trepnuo nije, izreče molbu: „Bato, kupiš mi auto?" Da li on to mene zavitlava, a!
