Izvor: Večernje novosti, 11.Nov.2012, 22:15   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Baština: Kolce čeka paraf

SRPSKA krsna slava, po svemu sudeći, ni naredne godine neće se naći na Uneskovoj listi nematerijalnog nasleđa. Nažalost, naš zakon ne prepoznaje ovo nematerijalno nasleđe kao kulturnu baštinu, pa ne postoji pravni okvir pod kojim bi se pripremila kandidatura srpske slave! Republika Srbija je, istina, još 2010. godine ratifikovala Konvenciju o zaštiti nematerijalnog kulturnog nasleđa i preuzela obavezu da ga štiti, čuva, dokumentuje, razvija i vrednuje. U junu ove godine je pri Etnografskom >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << muzeju osnovan i Centar za nematerijalno kulturno nasleđe, ali, osim stvaranja Nacionalnog registra o pripremi predloga za upis u Uneskovu listu, još ništa nije urađeno. - Sam predlog pripremili bismo za dva-tri meseca, ali rok za predaju je 31. mart i nema šanse da do tada naš zakon prepozna nematerijalno kulturno nasleđe - kaže Saša Srećković, rukovodilac ovog centra pri Etnografskom muzeju. - Pored pripreme kandidature za Uneskovu listu, naš zadatak je da osnujemo registar, na čemu svesrdno radimo. KULTURNI FENOMEN KOD SRBA PROSLAVLJANJE krsne slave je kulturni fenomen i istraživanja su pokazala da je proslavljanje krsnog imena smisleno predložiti za listu nematerijalnog nasleđa. Slava je kompleksan kulturni element, ali ima i religijsku komponentu. Što je najvažnije, kod krsnog imena duboko je ukorenjen kontinuitet, jer Unesko insistira da običaj postoji najmanje kod tri generacije. Nažalost, vremenom su se pojavili mnogi elementi koji "zagađuju" ovaj običaj, a imaju veze sa savremenom kulturom i "turbo-srpskim" identitetom. Različite tržišne ponude, poput toga da se slavski kolač danas najčešće kupuje u prodavnici, i proslavljanje krsne slave u firmama, dosta su izmenili običajnu praksu. Srbija je "šuma duhovnog blaga", pa su stručnjaci imali posla da je prvo raskrče i prepoznaju šta je vredno, autentično, živo i originalno. Nacionalnim registrom nematerijalnog kulturnog nasleđa trenutno je obuhvaćeno 27 elemenata nematerijalnog kulturnog nasleđa. Pored krsne slave, tu su i: Vukov sabor, kosovski vez, pirotski ćilim, zlakuska grnčarija, pazarske mantije, drvene čuture, pirotski kačkavalj, belmuž, frulaši, sviranje na gajdama, pevanje uz gusle, vranjska gradska pesma, sviranje na kavalu, ojkanje, groktalica, kolo, erski humor... Iz Vojvodine se na spisku nalazi naivno slikarstvo Slovaka, jer će regionalni koordinator tek početi da prikuplja blago, pošto se krenulo od juga ka severu. - Godišnje može da se predloži samo jedan kandidat - objašnjava Srećković. - Na početku je moglo po nekoliko, što su Hrvati zdušno iskoristili i sada imaju oko 15 dobara upisanih u reprezentativnu listu! I mi možemo da odmah kandidujemo nekoliko, jer postoje i liste: Registar dobrih praksi, a idealan kandidat je Vukov sabor, i Registar ugroženog nasleđa, što ide po ubrzanom postupku i tu bismo kandidovali kosovsku baštinu. Hrvati su, po običaju, pokazali da na čitavom Balkanu najviše cene svoje nasleđe. Oni su po kratkom postupku Uneskovom zaštitom "okitili" Sinjsku alku, pašku čipku, proslavu Svetog Vlaha, Karneval u Kastavu, bećarce, ojkanje u Dalmaciji, proizvodnju igračaka i medenjaka u Zagorju i još mnogo toga. OBIČAJI, VEŠTINE, ZANATI NEMATERIJALNO kulturno nasleđe su znanja, veštine, stari zanati, instrumenti, narodna umetnost, običaji... Deo nematerijalnog kulturnog nasleđa je i kamenorezački zanat u okolini Kruševca, tradicija proizvodnje rakije, opančarstvo, epsko pesništvo uz gusle, tradicionalni duvački instrumenti, naivno slikarstvo i još mnogo toga. - Pravo pitanje je da li su imali koristi od toga - ističe Srećković. - Pitao sam proizvođače medenjaka da li je prodaj bolja kada zakače tablu "pod Uneskovom zaštitom" i kažu da nije, jer svi misle da su medenjaci sada skuplji. Najviše koristi imali su hrvatski političari, a na isti način se manipuliše i "francuskom kuhinjom", pa se u svrhu njene promocije čitave godine u ovoj zemlji jede i pije o trošku budžeta! (ako treba može da leti napolje) Najviše koristi od Uneskove zaštite, inače, imaju oni koji žive od turizma, jer je to lepak koji privlači strane goste. Najbolji primer za to su bečki kafei, koji su doživeli pravi bum od kada su upisani u ovu listu.

Nastavak na Večernje novosti...