Izvor: Blic, 02.Avg.2010, 01:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Baš sigurna kuća
Pukne mi nedavno vodovodna cev u stanu. Pozovem majstora, on popravi i naplati, a ja obrnem telefon čuvenog Wiesbadenskog osiguravajućeg društva, kojem preko kirije redovno plaćam alimentaciju, s ciljem da naplatim pričinjenu mi štetu. Vrtim telefon, čekam, ali niko da se javi. U neko doba, eto ti neke mrzovoljne ribe. Recite, progovori lenjo i ja izdeklamovah šta sam imala da kažem. A što to meni pričate, to treba da kažete koleginici, reče mi. Kojoj koleginici, pitam zbunjeno, pa >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << vi ste se javili i rekli da vam kažem.
Da, ali ne rešavam ja probleme, sačekajte, reče mi i pusti neku muziku. Posle dužeg čekanja, eto druge ribe, ništa raspoloženije od prethodne. A gde vam je pukla cev, pita? U stanu (rekoh), u kuhinji. U kupatilu, ponovi ona upitno? Ne, nego u kuhinji. Znači u kupatilu, zaključi ona, na šta, naravno, oćutah, nadajući se da će kad neko izađe na teren, videti o čemu se radi. Recite vašu adresu, izusti kruto. Izrecitovah ulicu, na šta ona zaključi - znači, sprat je peti.
Ne, nego šesti, ponovih ponovo. U redu (zaključi ona), pozvaće vas ovih dana neko od naših kolega, samo unapred da vam kažem da ovo što plaćate preko „Infostana" i nije za ovakve događaje, to je samo onako, a mi imamo naše osiguranje koje je skuplje, ako vam lopovi uđu u stan, ili u slučaju poplave" krenu da mi ređa. Alo (prekidoh je), pa ja već imam poplavu u stanu, na početku sam vam rekla" Pa, nije to ta poplava, poče riba da me ispravlja i uverava, da sam u pravo vreme, na pogrešnom mestu. I možda je zaista u pravu - umesto gajbe, treba osigurati sebe - od poniženja kojim te jedino čašćava osiguravajuće društvo.
