Izvor: Blic, 13.Sep.2010, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Baš maj pis of kejk
Na svakom ćošku u Wiesbadenu - poslastičara! U izlozima milijardu kolačića raznoraznih oblika i boja. Pogledam pažljivo, obliznem se i mljacnem u nameri da uđem i poručim porciju.
I tu krene griža savesti - ako si već zaobišla pet poslastičara, zaobiđi i ovu, ne budi alava, znaš li koliko je kalorija u samo jednom parčetu torte? Napravim korak-dva u nameri da prođem ovu slatku opasnost, ali drugi deo savesti kaže - ma, smaži porciju, a posle toga opali jedan poveći >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << đir pokraj reke i sve će se istopiti. Šećer podiže raspoloženje, a od čokolade se luče hormoni sreće, pa kad sve to sabereš i oduzmeš - korisnije je pojesti omiljene slatkiše, nego blenuti u izlog i patiti. Eh (kaže prvi deo savesti), a kakav si ti karakter ako ne možeš da zaobiđeš slatkiše!? Zato produži i ne gledaj kolače kao da ih nikad pre toga nisi videla. Uf, baš si sad našla da treniraš karakter (uključuje se onaj drugi deo savesti), pa jesi li slušala vesti od jutros, cene skočile, dinar pao, sve sami problemi" Jedan kolač rešava sve. Umesto da se nerviraš, uzmi ga, zasladi se i očas ćeš popraviti raspoloženje. Uostalom, samo danas, od sutra vežbaj taj karakter ako ti je baš do njega (poručuje druga polovina moje savesti).
Raspolućena između svoje dve savesti, sa pitanjem da li da pojedem ili ne pojedem kolač, ševrdam levo-desno u nameri da uđem il' ne uđem u dotičnu poslastičaru. I dok se tako borim sa sobom, prodavac u poslastičari - menja cene u izlogu, dodajući još petnaest odsto. Ukoliko ipak odlučim da pojedem svoje parče torte, moraću da platim i kolač i svoju neodlučnost. E, to se zaista zove - karakter!
