Izvor: Politika, 22.Dec.2013, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Baš-Čelik” se nastanio u Sofiji
Monumentalna skulptura umetnika Saše Pančića, nazvana prema drevnoj narodnoj priči, prvo je delo jednog stranca postavljeno u javnom prostoru bugarske prestonice
Velika metalna skulptura beogradskog umetnika Saše Pančića (1965) nazvana „Baš-Čelik” postavljena je na otvorenom prostoru u Sofiji. Teška dve tone i visoka tri metra, našla je svoje mesto na platou ispred nove poslovne zgrade u istočnom, rezidencijalnom delu grada, tačno preko puta ruske ambasade. Ideja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << o izradi i postavljanju skulpture našeg umetnika u bugarskoj prestonici potekla je od tamošnjeg kolekcionara i bankara Emila Ivanova.
– Proteklih godina Ivanov je otkupio nekoliko mojih radova sa izložbi u Sofiji, a onda mi hrabro ponudio mogućnost zajedničkog projekta za javni prostor. Jedini uslov bio je da skulpturu izradim od korten čelika, što u suštini nije bio uslov, već ostvarenje moje velike profesionalne želje. Materijal (ploče) kupljen je u Italiji, sečen u Češkoj, a sklapan i varen u Bugarskoj – objašnjava Saša Pančić.
Svoju umetničku poetiku i prostorno-dinamički postupak Pančić je oslonio na narodnu priču „Baš-Čelik”. Jednim delom je to igra reči, gde naziv bukvalno upućuje na materijal upotrebljen za izradu skulpture, a onaj drugi poetski ili duhovni deo „Baš-Čelika” je unutar značenja same priče.
– To je narodna priča rasprostranjena kod svih Slovena, čijise poruka i sadržaj prihvataju po dubokoj arhetipskoj osnovi.Pored mnoštva mitskih odrednica; sa elementima vatre, vode, simbolikom broja 3 i broja 9, zatim direktnom i indirektnom povezanošću sa grčkim mitovima i epom o Gilgamešu, priča „Baš-Čelik” je paralelno i dominantno građena na ideji dve ljubavi. Prve, najmlađegbrata-carevićapremasestrama, idruge, istogtogcarevićapremasvojojženi. Dobrotomiljubavljunajmlađibratispunjavaočevzavetdaprepustisestreonomekoihprvizaprosi. Iakosetomeprotivenajstarijiisrednjibrat, ondajesestreprvimproscima, bezznanjaotomekosuoni. Tuhrabruodlukuiispoljenopoverenjeuzvratićemunepoznatizetovi. OnićemuunajvažnijemtrenutkuvodomsJordanapovratitiizgubljeniživotipomoćidaizbavisvojuženuizrukutog „đavoljegvraga” Baš-Čelika. Drugimrečima, mišljenjeičinjenjenaosnovuljubaviidobrotesereflektujetakodamožepovratitičakiizgubljeniživot, aposebnoštojeonnadaljeokrenutkaostvarenjujošjedneljubavi.
Mojlikovniradjeveomablizaknečemuštobihimenovaokaodinamičkiprostorpretvaranjadvodimenzionalnihpovršinautrodimenzionalneobjekte. Poštosupovršineuvekpovezanejezikomslike, aobjektisanašimfizičkimsvetom, uzbudljivoještasvestajeutaj „međuprostor”, uovomslučajujošviše, kakosetakavpostupakpovezujesanarodnompričom – kaže Saša Pančić.
Skulptura ovog umetnika, čiji se radovi inače nalaze u mnogim privatnim i javnim kolekcijama, nastala je iz prethodnog niza metalnih skulptura izlaganih 2006. godine u Galeriji Kulturnog centra Beograda.
U blizini mesta gde je „Baš-Čelik” postavljennalazi se i zgrada ambasade Nemačke, kao i grob Petra Deunova, osnivača „Belog bratstva” (sledbenici u belim odorama svake godine plešu ukrug na Rodopskim planinama, podražavajući prirodni tok i kult Sunca kojem su posvećeni), koji neprekidno hodočaste ljudi iz celog sveta. Pančićev umetnički rad postao je tako deo već „uspostavljenih značenja” u okruženju.
„U vremenu iza nas, normalno „komšijsko čašćavanje” bilo je ispunjeno uvredama, psovkama, granatama i ponekim vicem, ali skulpturama nikada.
Kada sam završio posao, mojidomaćinisuponosnoizjavilidasamjedinistranacčijasavremenaskulpturaodsadživiujavnomprostoru Sofije. Svakakodatogovorivišeonjimanegoonama, alijedobroodnekudkrenuti”, kaže Saša Pančić.
M. Đorđević
objavljeno: 23.12.2013.
