Izvor: Politika, 28.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Banke u – leru
Više nema nikakve dileme. Bilo to nekome milo ili ne, tek investitori nas sve očevidnije – izbegavaju. Hajde, da ne bude prejake reči. Možda je nešto lakše reći – da oklevaju sa unošenjem para u našu zemlju. Čak i za one poslove koji su gotovo utanačeni. RTB „Bor” ne mora da bude primer te vrste. Čak ni koncesija ua autoput Horgoš–Požega. Još manje ratifikacija gasno-naftnog sporazuma sa Rusijom. Da li su od nas trenutno digli ruke ili je to možda neka >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dalekosežnija odluka – u ovom času nije od velikog značaja za našu privredu i njene finansije. Naši stranački i državni prvaci, svejedno koje boje i geostrateškog usmerenja, kažu da naš sukob sa EU i većinom njenih članica, zbog priznavanja lažne države Kosovo, nisu ekonomske, već pre svega političke prirode. Sarađivaćemo i poslovaćemo sa svima – na sve četiri strane sveta. Ne bi trebalo, dakle, da se tresemo za nekih tri do četiri milijarde dolara direktnih stranih investicija koliko nam je neophodno da deficit tekućeg platnog bilansa ne počne da „pišti” kao ekspres lonac, jer je u njemu već više od petine bruto domaćeg proizvoda. Onoga što smo više potrošili nego što smo stvorili.
Bilo kako bilo, tek ozbiljni vesnici naše „apstencijalne devizne krize” već se naslućuju. Već se polako tresemo. Kao i svaki narkoman, kako je to jednom prilikom bez mnogo okolišanja ocenio našu deviznu situaciju guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić.
Da ta priča nije daleko od istine može se naslutiti i iz sedativima „filovanog” saopštenja NBS u kome se obrazlaže zašto prilivi u naše devizne rezerve polako jenjavaju. Devizne rezerve NBS u martu smanjene su 104,3 miliona evra. Krajem prošlog meseca bile su 9,5 milijardi evra ili malo impresivnijih 15 milijardi dolara.Sa deviznim rezervama banaka, koje su iznosile 949,6 miliona evra, ukupne devizne rezerve zemlje krajem marta dostigle su 10,5, odnosno 16,5 milijardi dolara.
Nešto su ih, kako se kaže u saopštenju, smanjile negativne međuvalutne promene, zbog povećanja vrednosti evra u odnosu na dolar, ali i izmirenja obaveza prema inostranim kreditorima.
Suština svega je, međutim, u činjenici da je ukupan obim međubankarske trgovine devizama u martu drastično smanjen – bio je svega 498,4 miliona evra. Jedva trećina u odnosu na februar i šestina prema januaru. Na to je, priznaje se pošteno u saopštenju, „prvenstveno uticala politička nestabilnost u zemlji, usled koje su banke vrlo suzdržano otvarale svoje devizne pozicije i kupovinu”. „Prodaju deviza obavljale su najvećim delom samo radi zadovoljenja zahteva svojih klijenata”. Ne i za ulaganja. U učestalim predizbornim i postizbornim mesecima, koji postaju sami sebi svrha, banke rade u leru. Neće da rizikuju. Lakše im je i unosnije da kupuju državne hartije od vrednosti nego da se bakću sa privredom u veoma neizvesnim političkim i ekonomskim okolnostima.
Otuda i strepnja da ove godine nećemo napabirčiti ni dve milijarde dolara stranih direktnih investicija. Bez obzira na to koje postizborne koalicije formiraju vladu. A to je minimum minimuma da Srbija, a i mi sa njom, kao stari devizni „narkoman”, ne zapadnemo u još teža iskušenja.
Slobodan Kostić
[objavljeno: 28/04/2008]
