Izvor: RTS, 16.Dec.2008, 18:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Banke otpisale 720 milijardi dolara
Banke u svetu su zbog svetske finansijske krize otpisale ukupno 720 milijardi američkih dolara, potvrdila je u svom izveštaju Evropska centralna banka. Očekuje se da će banke i u narednom periodu biti prinuđene da otpisuju ogromne sume novca.
Evropska centralna banka je u svom najnovijem stabilizacionom izveštaju navela da su banke u celom svetu, u periodu između drugog tromesečja 2007. godine i poslednjeg ovogodišnjeg kvartala, bile prinuđene da iz svoje aktive otpišu >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << ukupno 720 milijardi američkih dolara, objavljeno je u Frankfurtu.
Banke 15 zemalja članica zone evra su otpisale, tokom navedenog perioda, 131 milijardu dolara, što je 18 procenata ukupno otpisanih dugova svih svetskih banaka.
U istom periodu su, međutim, banke u svetu uspele da ojačaju svoj kapital za 765 milijardi dolara, navodi se u izveštaju ECB i ukazuje da je udeo bankarskih organizacija iz zone evra u toj sumi bio takođe 18 odsto, ili 139 milijardi dolara .
U izveštaju Evropske centralne banke se navodi, između ostalog, da proces korekcija stanja bankarske aktive još nije završen, što upućuje na zaključak da će bankarske organizacije i u narednom periodu biti prinuđene da otpisuju, zbog tekuće globalne kreditne krize, ogromne sume iz svoje aktive.
Preporuka da se stvaraju rezerve
ECB smatra da banke u evrozoni treba da imaju u vidu da ih rizici, koji su se pojavili u drugom polugođu prošle i tokom ove godine, moraju voditi ka stvaranju dovoljnog nivoa rezervi kapitala i likvidnih sredstava.
Banka je takođe ocenila da osnovni rizici na globalnom makroekonomskom nivou sada dolaze usled procene krize na američkom hipotekarnom i kreditnom tržištu, a takođe i velike neravnoteže u trgovinskom bilansu SAD.
U izveštaju Evropske centralne banke se ukazuje i da su prisustvo i delatnost finansijskih instituacija u centralnoj i istočnoj Evropi tokom analiziranog perioda osetno uvećani.
Istovremeno, ECB upozorava da ekonomsko usporavanje srednjoj i istočnoj Evropi uvećava rizik da se u banke tog regiona prelije tekuća oštra kreditna kriza iz zapadnoevropskog bankarskog sektora.
Stručnjaci ECB procenjuju da će se prihodi domaćinstava, kao i zaposlenost u zoni evra, tokom naredne godine smanjiti. Oni, osim toga, očekuju i nižu investicionu aktvnost u zoni evra, koja je tokom dva poslednja kvartala bila u recesivnom stanju, jer je u tom periodu imala negativan privredni rast od minus 0,2 odsto.
