Izvor: Politika, 09.Mar.2013, 16:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Banke finansirale partije zbog budžetskih para
Državne banke od kojih su političke partije jedino mogle da dobiju zajam za izbornu kampanju, ovim svojim klijentima odobravale su kredite upravo na osnovu uplata na račun. To se jasno videlo i sredinom juna kada je Agencija za borbu protiv korupcije svela račune kampanje. Sve veće partije za kredite kod banaka garantovale su prilivom državnih para na svoje račune koji, po zakonu pripadaju, za rad političkih partija. Takvu garanciju je dao ne samo DS, već i SNS, SPS, DSS.
Partije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za kredit nisu garantovale samo uplatama sa svog, već i tuđih računa. Tako je za SNS garantovano i uplatama sa računa firme „Blok i Konekt”. Bilo je slučajeva da su fizička lica svojom imovinom garantovala za zajmove za predizbornu kampanju. Tako je Nenad Popović, visoki funkcioner DSS-a, založio svoje nepokretnosti.
Zašto su banke strankama kredit odobrile s takvim pokrićem? Jednostavno, prilikom odobrenja kredita za bankare nisu primarna sredstva obezbeđenja, već upravo pretpostavljeni novac koji će dužnik ostvarivati bilo na osnovu zarade, uplata po osnovu zakona, ugovorenih poslova s nekim dobrim nalogodavcem kakva je u prvom redu država.
Sličan slučaj kao s političkim partijama je Nibens grupa putarskih preduzeća. Oni su od bankarskog sektora u Srbiji dobili kredite veće od 100 miliona evra iako je jasno da im imovina to ne pokriva. Za banke pokriće su bili njihovi već urađeni i budući poslovi s državom.
Ne postoji kredit bez obezbeđenja za banku, a to znaju svi koji su se zaduživali. Između fizičkih i pravnih lica u sredstvima pokrića gotovo da ne postoji razlika. „Najtanje” sredstvo osiguranja da će pozajmljeni novac biti vraćen je menica i nju banke prihvataju samo za manje iznose. Jer, ona ne može da se naplati ako firma dužnik bankrotira ili ako fizičko lice ostane bez posla, a nema ni imovinu.
Za sve veće iznose banka traži i „jače” obezbeđenje. To mogu biti hipoteke na nepokretnostima što znači da dužnik ne može da raspolaže stanom koji je kupio na kredit ili proizvodnom halom sve dok kredit ne otplati. Pokriće mogu biti i pokretne stvari veće vrednosti poput automobila, odnosno voznog parka neke firme.
Za bankare je, kako i sami priznaju, najdragocenije jemstvo u novcu. Iz prostog razloga što, ukoliko dužnik ne vrati kredit, neće morati da rade posao agencije za nekretnine, odnosno da se bakću s prodajom stanova i drugih nekretnina. Nije im po volji i da prodaju automobile kupljene na kredit ili lizing iz prostog razloga što, na primer, automobilima, posle samo godinu dana vožnje drastično pada vrednost, pa zato ne mogu da povrate prvobitno odobren iznos kredita.
Bankari, kada je reč o jemstvu, najviše vole garanciju nekog kako se bankarskim rečnikom kaže kvalitetnog pravnog lica – druge banke u zemlji ili inostranstvu ili kompanije. Ni kod nas nije nepoznat kredit s takozvanim pologom, bilo za fizička bilo za pravna lica, koji podrazumeva da sve vreme otplate kredita kod banke na računu stoje ista ili veća sredstva za uzeti kredit. U tom slučaju kreditna kamata je nešto niža, jer dužniku pripada i pozitivna kamata za njegova sredstva koja banka koristi.
J. Rabrenović
objavljeno: 09.03.2013.
