Izvor: Blic, 07.Okt.2013, 00:04   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Bankari zbog rizika povećali marže

Građani i privreda ne mogu bankama da vrate svaki peti kredit ili više od 300 milijardi dinara. Zbog toga će, tvrde ekonomisti, novi zajmovi biti skuplji, ali i ređe odobravani.

Branko Urošević, profesor na Ekonomskom fakultetu, kaže da problematični krediti prvo znače manje kredita, a onda i skuplje zajmove.

- Ako ste tražili pozajmicu od nekoga, a prethodno mu niste vratili ranije uzet novac, logično je da sada novi zajam ili nećete dobiti ili hoćete, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ali po mnogo većoj ceni. Tada praktično zbog loših klijenata ispaštaju kreditno sposobne kompanije i građani - pojasnio je Urošević za “Blic”.

Gubitak snose platiše

Dušan Uzelac, autor sajta Kamatica, kaže da kamate na kredite u evrima danas idu od 12 do 25 odsto, a u dinarima od 17 do 30 procenata.

- Loši zajmovi znače i veću kamatu. Bankari imaju računicu da od sto kredita ne mogu da naplate dva, a gubitak snose onih 98 redovnih platiša - kaže Uzelac.

Na pitanje ko treba da reši problem, Urošević kaže da banke treba da vode računa kome i po kojoj ceni odobravaju kredite, a građani i privreda o tome koliko će biti i sposobnni da redovno izmiruju obaveze.

- Država može da pomogne samo ako sistemski podigne privredu i standard, a ne da se direktno zadužuje i pomaže kompanije i građane - kaže Urošević za “Blic”.

Hoće li kredita biti manje i po kojoj ceni, bankari uglavnom ne žele javno da komentarištu. Nezvanično se, međutim, može čuti da su banke danas opreznije kada odobravaju kredite.

Bankarske marže u Srbiji su u proteklih sedam godina, odnosno od početka krize, znatno porasle. Tada su bile oko tri odsto, sada su oko četiri i po od vrednosti uzete pozajmice.

- Poslovne banke su, očito, samo dobro iskoristile globalno pojeftinjenje novca da bi nesmetano podigle svoju zaradu - ističe ekonomista Goran Nikolić.

Najčitanije SADA:

Nastavak na Blic...