Izvor: RTS, 18.Sep.2009, 21:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bankama stižu uputstva za dotirane kredite
U ponedeljak će bankama biti prosleđena precizna upustva za davanje dotiranih kredita za stanove, saznaje RTS. Građevinari traže da se krediti odobravaju samo za stanove koje grade građevinske firme.
Iako je ostalo još desetak dana do primene programa subvencionisanih stambenih kredita, banke još nisu dobile precizna uputstva. Interesovanje građana je veliko, a bankari tvrde da oni nisu određivali starosnu granicu za odobravanje kredita.
Mirjana Zakonji iz "Prokredit >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << banke" smatra da je granica za subvencionisane stambene kredite 45 godina, zato što Nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita to stavlja kao pravilo da bi se krediti osigurali.
U Nacionalnoj korporaciji pripremaju ugovore koje će bankama proslediti na potpisivanje od ponedeljka.
"Razlog zašto smo se odlučili za starosnu granicu 45 godina je što je i u prethodnim programima dugoročnog stambenog kreditiranja takav uslov bio predviđen, ali u suštini da bi se ostvario pun efekat otplate kredita", kaže Danijela Popadić.
Novina je ovog programa u pogledu samih nepokretnosti koje se kupuju su da je sada u pitanju objekat novogradnja, koji je u izgradnji ili je završen, ali se kupuje isključivo od investitora na koga glasi odobrenje za izgradnju.
Trenutno, u Srbiji ima 1.000 novih stanova i oko 1.500 u izgradnji. Iz Privredne komore Srbije apeluju da bi država trebalo da dozvoli subvencionisane kredite samo za stanove koje grade građevinske firme, a ne i razni investitori kojima je to tek jedna od delatnosti. U suprotnom, građevinarima bi konkurenciju predstavljao svako ko već ima gotov stan.
Tržišni i socijalni aspekt
U poslednjih par godina došlo je do velikog povećanja cena na tržištu nepokretnosti jer su se pojavili krediti. Potom je došlo do zatišja od godinu dana i tržište, kako kaže Snežana Stamenković iz Agencije za nekretnine, nije radilo kako treba.
"Sa novim subvencioniranim kreditima preti opasnost da se to desi. Nikako ne smemo dozvoliti kako mi tako ni kupci i banke da se poveća rata ili cena kvadratnog metra na tržištu nepokretnosti", upozorava Snežana Stamenković
Ekonomisti naglašavaju da se mora voditi računa o socijalnom aspektu, odnosno o onima koji nemaju para za kupovinu stana. U suprotnom, krediti će samo pokrivati troškove investitora, a cene stanova će rasti.
Ekonomista Miroslav Zdravković smatra da je mnogo pametnije socijalno ciljati kredite na one koji omaju niže zarade umesto limitiranja gornjeg iznosa.
"Onaj ko ima platu od 100 i više hiljada dinara već je platežno sposoban da uzme i nesubvencionisani kredit, dok je onome ko ima platu 40 hiljada dinara dragocena podrška", kaže Zdravković.
Kupac stana mora da obezbedi pet odsto učešća za kredit, država 20 odsto, a banke preostalih 75 procenata kredita. U prve tri godine, odnosno do 31. oktobra 2012. godine, i u poslednjih pet godina otplate, građani neće plaćati kamatu, jer će je Vlada subvencionisati.
