Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 22.Apr.2009, 13:38   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Bankama dobit od 32,3 milijarde dinara

BEOGRAD - Bankarski sektor u Srbiji u 2008. godini ostvario je neto dobit od 32,3 milijarde dinara, što je 44,5 odsto više nego u prethodnoj godini, objavila je danas Narodna banka Srbije.

Na osnovu podataka iz finansijskih izveštaja za 2008. godinu, banke su ostvarile ukupne prihode od 415,8 milijardi dinara i rashode od 380,9 milijardi dinara, koji su u odnosu na prethodnu godinu veći za 53,5 odsto, odnosno 53,9 odsto.

Snažni potresi hipotekarne krize >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine <<

Bankarski sektor, kao glavni nosilac razvoja finansijskog sistema Srbije, snažno je bio izložen svetskoj finansijskoj krizi prouzrokovanoj krahom tržišta hipotekarnih kredita, naročito u drugoj polovini 2008. godine, navedeno je u saopštenju NBS o rezultatima poslovanja banaka.

Međutim, zahvaljujući restriktivnoj monetarnoj politici NBS bankarski sektor je uspeo da apsorbuje eksterne šokove i očuva stabilnost.

U 2008. godini u Srbiji su poslovale 34 banke. Nastavljen je trend ukrupnjavanja bankarskog sektora, kao i trend profitabilnog poslovanja, koji se ogleda pre svega u povećanju bilansne aktive i kapitala s jedne strane, i rastu prihoda i pozitivnom neto finansijskom rezultatu s druge strane.

U bankarskom sektoru u 2008. godini bilo je zaposleno 31.435 radnika, što je za 7,3 odsto ili 2.150 radnika više nego prethodne godine.

Bilansna aktiva banaka na kraju prošle godine bila je 1.777 milijardi dinara i povećana je u odnosu na prethodnu godinu za 13,8 odsto.

U postupku stečaja 38 banaka

Na kraju prošle godine, 38 banaka se nalazilo u postupku stečaja i likvidacije, dok je finansijske izveštaje NBS dostavilo 35 banaka, od kojih je jedna banka dostavila prazan izveštaj.

U tim bankama je bilo zaposleno 400 radnika, što je 12,9 odsto manje nego prethodne godine. Banke u stečaju i likvidaciji ostvarile su ukupne prihode od 22,8 milijardi dinara i rashode u iznosu od 61,1 milijardi dinara, što znači da su imale negativan neto finansijski rezultat od 38,4 milijardi dinara.

Najveći broj tih banaka - 25, iskazao je gubitak od 42,4 milijarde dinara, šest je poslovalo pozitivno, a preostale tri nisu iskazale finansijski rezultat.

Društva za osiguranje u Srbiji u 2008. godini očuvala su stabilnost u poslovanju i ostvarila, uprkos svetskoj finansijskoj krizi, neto dobit od 2,14 milijardi dinara, što je 48,9 odsto više nego prethodne godine, objavila je danas Narodna banka Srbije.

Osiguravajuća društva ostvarila su ukupne prihode od 61,2 milijarde dinara i ukupne rashode od 58,8 milijardi dinara, što u odnosu na prethodnu godinu predstavlja povećanje za 25,2 odsto, odnosno 24,2 odsto.

Manje korišćenje odobrenih minusa

Korišćenje limita po tekućim računima građana od septembra prošle godine u blagom je opadanju, izjavila je danas generalni direktor sektora Narodne banke Srbije za kontrolu poslovanja banaka Svetlana Gospić.

To znači da se smanjuje korišćenje odobrenih minusa na računima, ali ne dramatično, dodala je ona.

Gospićeva je ocenila da je objašnjenje za tu tendenciju sezonski uticaj, kao što je Nova godina kada se troši više od proseka sa tekućih računa, a onda se naredniih meseci otplaćuju dospele obaveze.

U izjavi novinarima u pauzi okruglog stola "Tekući računi građana u uslovima krize", u organizaciji "Ekonomist medija grupe", Gospićeva je rekla da udeo korišćenja minusa na tekućim računima građana iznosi oko četiri do pet odsto ukupne kreditne aktivnosti banaka prema stanovništvu.

Gospićeva je navela da kreditne kartice učestvuju sa oko 10 odsto u zajmovima građanima i dodala da građani koriste oko 50 odsto odobrenih minusa na tekućim računima.

Narodna banka Srbije u cilju edukacije građanima stalno skreće pažnju da korišćenje minusa na tekućim računima i kreditnih kartica treba da predstavlja rezervnu vrstu finansiranja a ne dugoročno rešenje za finansiranje životnih potreba.

Minusi na tekućim računima građana su izuzetno skupe bankarske usluge jer je godišnja kamata u proseku oko 25 do 26 odsto, a raspon kamata se kreće od 23 do čak 40 odsto kod nekih banaka, navela je Gospićeva.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...