Izvor: Večernje novosti, 13.Avg.2015, 13:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Banka ćelija neće biti gotova ni do kraja 2016. godine!
SPECIJALNE ekipe Instituta "Vinča" privode kraju čišćenje zgrade prve banke matičnih ćelija, koja se gradi u dvorištu Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta "Dr Vukan Čupić", od materijala kontaminiranog neispravnim oplatolom. Doktor Radoje Simić, direktor Instituta, kaže za "Novosti" da činjenica da je tokom građevinskih radova korišćen taj materijal nije usporila radove. Ali najverovatnije Srbija ni do kraja 2016, ni sa pune četiri godine zakašnjenja, neće otvoriti prvu >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << javnu banku matičnih ćelija, čija je izgradnja prema prvobitnim planovima trebalo da bude završena još 2012. Problem je u - novcu. Izgradnja je trenutno u tzv. trećoj fazi, za koju je Ministarstvo zdravlja obezbedilo 3.294.100 dinara, ali za završetak radova nedostaje još 98 miliona dinara. S obzirom na najave da će zbog ekonomske sanacije zemlje i sledeće godine morati da se štedi, u Institutu ne očekuju da će država naredne godine moći da izdvoji gotovo milion evra za javnu banku matičnih ćelija. - Aplicirali smo kod Ministarstva zdravlja sa projektom završetka banke za sledeću godinu, ali imajući u vidu ekonomsku situaciju, nismo ni tražili kompletan iznos koji nam nedostaje - kaže dr Simić. - Ne verujemo da u ovoj situaciji toliko novca može da se izdvoji, i to je jedini razalog što prva javna banka matičnih ćelija najverovatnije neće biti završena dogodine. Na građevini od 600 kvadratnih metara, u kojoj će, kada bude završen, "trezor" moći da se čuva do 10.000 matičnih ćelija, trenutno se čiste zidovi od neispravnog oplatola, materijala koji je upotrebljavan i pri izgradnji ozloglašenih "smrdljivih" zgrada na Novom Beogradu.ĆELIJESVIMA KOJIMA SU POTREBNE RAZLIKA između privatnih i javnih banaka matičnih ćelija je u tome što se čuvanje u privatnim plaća, a u javnim ne. Ćelije poverene privatnoj banci može da koristi donor i eventualno članovi njegove porodice, a u javnim bankama važi princip: ćelije ostavlja ko hoće, a daju se onima kojima su potrebne. - Taj posao je pri kraju, ostalo je još da se očiste dva stuba - kaže dr Simić. Posao stalno kontroliše Laboratorija za fizičku hemiju Instituta "Vinča". Ova zgrada je, tvde stručnjaci, značajno manje kontaminirana nego druge "smrdljive". Organski zagađivači nalaze se u površinskom sloju zidova. Srećna okolnost, prema rečima dr Simića, jeste i to što ima malo betona u odnosu na celu površinu zgrade. Dok se prva javna banka ne završi, svima koji žele da sačuvaju matične ćelije iz pupčanika na rođenju svoje dece, preostaje jedino da ih povere nekom od 15 stranih trezora koji su registrovani u Srbiji. Prema podacima Ministarstva zdravlja, dosad je izdato više od 15.000 dozvola za izvoz krvi iz pupčanika u strane banke matičnih ćelija, gde čuvanje u periodu od 20 godina košta oko 1.500, sa PDV oko 1.800 evra. Tako su iz zemlje izašli milioni evra, jer se priča o izgradnji prve javne banke matičnih ćelija kod nas razvlači još od 2005, kada je pokrenuta ideja, a dve godine kasnije je Ministarstvo zdravlja i zvanično raspisalo konkurs za finansiranje tog programa iz budžeta. Svi planirani rokovi su odavno probijeni, pa je tako sadašnja vlada dobila u miraz od prethodne da završi najveći deo posla u izgradnji javne banke matičnih ćelija.
Nastavak na Večernje novosti...
