Izvor: RTS, 04.Jan.2009, 11:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Banja Koviljača biser banjskog turizma
Srbija može da se pohvali sa tri stotine prirodnih izvora, 40 banja i 25 rehabilitacionih centara, od kojih većina za lečenje koristi mineralne, termalne vode ili peloidno blato. Međutim, ne možemo da se pohvalimo da ih u potpunosti i koristimo.
Ekonomski analitičari ukazuju da su u Sloveniji banje mašine za pravljenje novca, i da je vreme da Srbija uhvati poslednji voz ako želi da prirodne mogućnosti iskoristi na pravi način.
Banja Koviljača jedna je od najuređenjijih >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << u Srbiji, zovu je i biserom banjskog turizma jer gotovo uvek ima popunjene kapacitete, a nudi i različite sadržaje.
Pacijent Vladimir Rašić je u Koviljaču došao zbog problema s kolenom. Objašnjava da je hodao samo uz pomoć štapa, i sada mu je već bolje i to posle šest dana boravka u banji. Nema zamerke na osoblje.
"Mnogo se ulaže u praćenje trendova, tako da nastojimo da kod nas primenimo sve što je aktuelno u svetu", kaže glavni terapeut Centra Snežana Tadić.
Kao odgovor na savremen način života u stoletnom kupatilu Kralja Petra Prvog, napravili su velnes centar, mesto za borbu protiv stresa i premora.
Pored najsavremenije dijagnostike, mogu da se pohvale i stalnom edukacijom terapeutskog kadra, ali i zaposlenih koji brinu o prevenciji. U njihovom vlasništvu su i najveće priznanje u zdravstvu Srbije - "Sunčani sat" i međunarodni sertifikat za menadžment kvaliteta ISO 9001 2000.
Specijalnu bolnicu za rehabilitaciju u Banji Koviljači godišnje poseti 8.000 ljudi. Međutim, ono što nedostaje jesu strani gosti.
"Mislim da će proći mnogo vremena, naša situacija uvek je zategnuta, uvek nešto politički imamo, nemamo infrastrukturu, puteve, aerodrome", kaže direktor Specijalne bolnice dr Nikola Sremčević.
A da li smo zakasnili da bolje iskoristimo ono što imamo? Ekonomski analitičari tvrde da jesmo i to ne dve tri godine, nego 30.
Urednik magazina Ekonomist Milan Ćulibrk smatra da se "apsolutno nedovoljno koriste potencijali".
"Mnoge druge zemlje koje čak imaju i manje potencijala od Srbije, ostvaruju ubedljivo veće devizne prilive. Kod nas, broj stranih gostiju može da se smatra i jednom vrstom statističke greške. Stvari se svode na zdravstveni turizam, pre svega lečenje ili rehabilitaciju bolesnika, malo se koriste potencijali gde možete da dovedete potpuno zdrave ljude koji će dolaziti u banje da uživaju pre svega i da potroše dosta novca", kaže Ćulibrk.
Dr Snežana Pantić-Aksentijević iz Ministarstva zdravlja kaže da Srbija ima mnogo rehabilitacionih centara i da bi trebalo oživeti one koji ne rade dobro.
"Pre svega potrebna je dobra zdravstvena usluga, jer banje ne smeju da izgube zdravstvenu delatnost što je njihova osnovna delatnost", ističe dr Pantić-Aksentijević.
Još jedan veliki problem jeste i što se ne zna kako i kada će banje u Srbiji biti privatizovane. Iako su svi rokovi za to probijeni, u 2009. konačno bi trebalo da se pronađu rešenja. Ministarstvo zdravlja treba da napravi tačan spisak kapaciteta neophodnih u mreži zdravstvenih institucija, a čeka se i usvajanje novog zakona o turizmu.
