Izvor: Blic, 27.Dec.2012, 03:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Banatske gajde Janoša Vrabela tražene u svetu
Janoš Vrabel iz Čoke za skoro četiri decenije, od kada se posvetio izradi drevnih muzičkih instrumenata, napravio je preko 1.200 gajdi, citri, kobzi, njererea, okarina i drugih arhaičnih instrumenata karakterističnih za muziku koju neguju narodi Panonskog basena.
- Ovim poslom se bavim iz hobija, a počelo je tako što sam želeo da sviram na starim instrumentima koje je bilo teško nabaviti. Obilazio sam stare ljude koji su ih koristili, učestvovao na festivalima, obilazio >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << muzeje gde su bili izloženi, skicirao, uzimao mere i pravio ih kod kuće. Onda su počeli da dolaze ljudi i mole da ih i njima napravim. Tako je počelo – priča penzionisani likovni pedagog, kome je zbog vrhunskog doprinosa nacionalnoj kulturi, prošle godine dodeljena i nacionalna penzija.
On objašnjava da ima puno raznih duvačkih i žičanih instrumenata izrađenih od kože, drveta, gline, keramike i drugih materijala koje je narod koristio, a gajde su najzastupljenije i ima ih mnogo vrsta.
Stranci najčešći kupci banatskih gajdi
Najviše kupaca ovih instrumenata je iz Italije, Francuske, Nemačke, Mađarske, ali ima ih i u Holandiji, Engleskoj i prekookeanskim zemljama. "Kupci dobro poznaju instrumente i tačno znaju šta hoće. Nisu skupi jer sam uračunao samo osnovni materijal i moj rad, da se isplati, da ne bude skupo i da svako može da dođe do željenog instrumenta. Ove instrumente sve više traže mladi, školovani i inteligentni muzičari, pa sam poslednjih dana napravio osam njererea, nekoliko kozbi i gajdi", kaže Vrabel.
- Izrađujem mađarske, banatske-srpske, takozvane velike mokrinske gajde, levčanske gajde, vlaške, erske, makedonske, bosanske karbe, istarske, dalmatinske. Osnova je ista. Meh je od jareće kože, piskove od trske ili zove, a ostali delovi od drveta - nastavlja Janoš i dodaje da najčešće koristi orahovo drvo i drvo omorike.
Od gline izrađuje najrazličitije vrste okarina, različitog oblika i veličine sa najjednostavnijim zvukom ptice ili naštimovane koje se koriste za orkestarska sviranja. Kaže da su od žičanih instrumenata najpoznatije citre.
- Nekada je ovog instrumenta bilo na svakom tavanu i bio je zastupljen u svakom domaćinstvu na svih proslavama i veseljima. U obliku je drvene kutije sa 10 do 30 žica po kojima se prelazi prstima i trzalicom. Sedamdesetih godina prošlog veka našao sam staru citru na tavanu, posle popravke i rekonstrukcije počeo sam da ih proizvodim. Prvi citraški orkestar u Vojvodini oformljen je u Čoki pre četiri decenija od devojaka i mladića koje sam naučio da sviraju na njima, a kasnije je to uzelo maha, pa su se formirali citraški orkestri u svim većim mestima gde je mađarski živalj - pojašnjava Janoš.
Za razliku od ostalih instrumenata koji su poreklom iz Azije, a naši preci su ih ovde doneli pre 1000 godina, vrteća lauta je poreklom iz srednje Evrope. Pored ovih instrumenata, Vrabel proizvodi i ritmičke muzičke instrumente, bubnjeve, tarabuke, talambase koji su se koristili i na ovim terenima.
Njegovi sinovi Janoš Junior i Mihalj vešti su u izradi sitnih detalja i delova instrumenata, pa kada dođu iz Mađarske, gde žive i rade, pomognu mu.
