Izvor: Southeast European Times, 03.Dec.2012, 22:39   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Balkanu trebaju višenacionalne političke stranke

Jednonacionalne političke stranke dominiraju političkom scenom na Balkanu, što je refleksija prošlosti pune međunacionalnih sukoba posle kojih je ostalo nepoverenje među narodima.

03/12/2012

Dražen Remiković, Marina Stojanovska i Linda Karadaku za Southeast European Times iz Sarajeva, Skoplja i Prištine -- 3.12.2012.

Dok se region oporavlja od ratova iz 90-ih, političke partije su prvenstveno podeljene po nacionalnoj liniji, fenomen za koji analitičari >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << kažu da pospešuje stvaranje stagnantnih vlada koje teško grade čvrste odnose sa susednim zemljama.

Mnogi se slažu da bi postojanje višenacionalnih stranaka bilo korisno, ali kažu da region prvo treba da krene da rešava manjinska pitanja da bi takve partije mogle da budu uspešne.

„Teško je imati višenacionalne stranke u društvu u kome još uvek postoje nerešeni osnovni problemi kod manjina. Tek pošto se ti problemi reše na adekvatan način možemo da očekujemo pojavu multietničkih stranaka“, kaže Albert Musliju, politički analitičar Asocijacije demokratskih inicijativa u Skoplju za SETimes.

U Makedoniji, sve nacionalne zajednice pomenute u Ustavu imaju sopstvene političke stranke i gotovo svi njihovi članovi su iste nacionalnosti. Veće političke partije, kao što su Socijaldemokratska unija Makedonije (SDSM) i VMRO-DPMNE imaju članove koji pripadaju drugim nacionalnostima, ali je njihov uticaj beznačajan.

„Mislim da su međunacionalne podele u toj meri raširene da nacionalno mešovite stranke ne mogu da opstanu“, kaže za SETimes Andrej Zernovski, lider Liberalno demokratske partije.

Safeta Biševac, nezavisni poslanik, kaže da nacionalizam u jednoj državi hrani nacionalizam u drugoj. „To je začarani krug, koji će na Zapadnom Balkanu na žalost potrajati“, kaže Biševac za SETimes.

„Ključni problemi su političke elite, koje se, u situaciji u kojoj nema novih ideja i rešenja suštinskih problema sa kojima se društvo suočava, okreću etnocentrizmu kao sigurnoj opciji“, kaže Biševac.

Alma Lama, poslanik kosovske opozicione partije Samoopredeljenje, kaže da su stranke na Kosovu jednonacionalne zato što je nacionalni identitet veoma jak zbog ratova iz prošlosti.

„Proces pomirenja je u formalnom aspektu, u institucijama, ostvaren, ali se nije instinski desio sa kulturnog stanovišta. Zajednice žive odvojeno i to se odražava i na političke stranke. Građani nisu spremni da menjaju stranke“, kaže Lama zaSETimes.

Ipak, mnogi se slažu da bi trend u pravcu višenacionalnih stranaka bio koristan za region.

Analitičari smatraju da bi višenacionalne partije pomogle zemljama da se približe članstvu u EU. [EU]

„Višenacionalne stranke pomogle bi da se bolje realizuje pristupanje EU i uspostave bolji odnosi sa susednim zemljama. U najmanju ruku, takve partije bi napravile pritisak na vlast da radi na pitanjima koja prevazilaze uobičajena pitanja o etničkoj zastupljenosti i više imaju veze sa javnim politikama usklađenim sa komunitarnim pravom EU“, kaže zaSETimesDimitar Bečev, viši saradnik sofijske kancelarije Evropskog saveta za spoljne odnose.

Rasim Ljajić, predsednik Socijaldemokratske partije Srbije (SDPS) je bivši lider Demokratske partije Sandžaka. Ljajić je napustio svoju lokalnu partiju, koja se uglavnom bavila problemima Bošnjaka i 2009. godine formirao SDPS.

„Smatram da postoji manje prostora za jednonacionalne partije i da će u procesu ukrupnjavanja političke scene u Srbiji biti data prilika strankama zainteresovanim za pitanja od opšteg državnog interesa“, kaže Ljajić.

U Bosni i Hercegovini je bilo pozitivnih dešavanja u prelasku sa čisto jednonacionalnih partija na višenacionalne. Svaka značajnija jednonacionalna partija ima mali broj članova iz redova druge nacionalne zajednice koji nikada ne prelazi pet odsto ukupnog članstva.

Ima nekoliko manjih stranaka, kao što je Naša stranka ili Socijaldemokratska Unija (SDU BiH) koje imaju jednak broj različitih nacionalnosti u svom članstvu. Iako je ta stranka mala u poređenju sa SNSD ili SDP, njena popularnost konstantno raste. Na oktobarskim izborima, ta partija dobila je četiri puta više mesta u lokalnim skupštinama nego na lokalnim izborima 2008.

„Mi predstavljamo građane. Zalažemo se za one koji ne žele da se izjašnjavaju o svojoj nacionalnoj i verskoj pripadnosti i takvi ljudi glasaju za ovu stranku. Moramo da shvatimo da je budućnost BiH u građanskom, a ne u nacionalnom konceptu. To nije ni malo lak put, ali moram da krenemo. Za sada, Naša stranka je jedina koja zastupa takav koncept“, kaže Grac zaSETimes.

Savez nezavisnih socijaldemokrata (SNSD), najveća srpska stranka u BiH, ima socijaldemokratski program. Međutim, njen lider Milorad Dodik godinama se služio nacionalističkom retorikom umesto da forsira multietničke odnose.

SDU BiH je jedina stranka u zemlji sa podjednakim brojem članova iz redova svih nacionalnosti. [SDU BiH]

Aleksa Asanović (45), turistički radnik iz Banja Luke, kaže da političke stranke u BiH jedno pričaju a drugo rade.

„Imate Socijaldemokrate koji su zapravo najveći nacionalisti u zemlji. Sa druge strane, nacionalne stranke i njihova retorika zvuče smešno kada se poredi sa Socijaldemokratama. Zbog toga su istinske građanske partije male i neprimetne u situaciji kada nacionalistička retorika dominira javnim diskursom i svim medijima“, kaže Asanović za SETimes.

Sve političke stranke na Kosovu su jednonacionalne, ali je koalicija na vlasti višenacionalna i ta zemlja teži tome da postane etnički mešovito društvo.

Jasmina Živković, poslanik Srpske nezavisne liberalne partije na Kosovu, kaže da političke stranke ne moraju da budu jednonacionalne, ali da je „takva situacija“. Adem Grabovci, šef poslaničke grupe Demokratske partije Kosova (PDK), najveće stranka na Kosovu, kaže da bi trebalo uzeti u obzir realnost, ali da ta partija ostaje otvorena za nove članove.

„Vidimo Kosovo kao celinu, ravnopravno tretiramo sve građane Kosova i PDK je otvorena za sve građane. Svi oni koji žele da razvijaju svoje aktivnosti u redovima PDK su dobrodošli, ali ako uzmemo u obzir realnost, zaključak može biti da još nisu stvoreni uslovi da pripadnik neke manjine pređe u drugu stranku“, kaže Grabovci zaSETimes.

Tatjana Stojanovska Ivanova, sa Filozofskog fakulteta u Skoplju, kaže da su monolitno ponašanje i pripadnost jednoj religiji rezultat postojećeg etnocentrizma, odnosno veze svakog pojedinca sa svojom nacijom.

„Taj stereotip pripadnosti određenoj političkoj partiji etnički je obojen i predstavlja rezultat neprevaziđenih predrasuda koje su postojale i koje će postojati na Balkanu“, kaže ona zaSETimes.

Dopisnica SETimes Bojana Milovanović iz Beograda učestvovala je u izradi ovog teksta.

Nastavak na Southeast European Times...