Izvor: Blic, 25.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Balkanski špijun“ ih doveo u Srbiju
KRAGUJEVAC - Grupa studenata sa koledža COE iz američke države Ajove već nedelju dana boravi u Srbiji. Predvođeni profesorom glume Denisom Barnetom, oni su prevalili hiljade kilometara da bi upoznali ljude, kulturu i istoriju zemlje pisca Dušana Kovačevića, autora drame „Balkanski špijun", „Profesionalac", „Radovan Treći". Studenti iz Ajove proučavaju, igraju i oduševljavaju publiku specifičnim humorom Kovačevićevih drama.
Zatekli smo ih u pravom šumadijskom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ambijentu, u selu Vučkovica, nadomak Kragujevca. Tu ih je u svom domaćinstvu ugostio Dragan Milivojević. Dok sede pod starom šljivom u dvorištu i nazdravljaju domaćom rakijom, profesor Denis Barnet objašnjava šta ih je navelo da pređu toliki put i vide Srbiju.
- Ovde sam sa 12 studenata koji uče glumu i političke nauke. Sa delima Dušana Kovačevića sam se sreo 1991. godine. Tada sam za svoje pozorište preveo „Profesionalca". U San Francisku smo planirali da ovaj komad igramo četiri nedelje, ali se zbog velikog interesovanja publike sve produžilo na 10 nedelja. Nastupali smo u Njujorku i u Londonu. Posle smo igrali „Larija Tompsona" - priča profesor iz Ajove.
Denis Barnet je oduševljen našim piscem, a trenutno treću generaciju studenata upoznaje sa srpskom kulturom.
- Za nas je čudesna ta isprepletanost komedije i tragedije i studentima je ponekad teško da to razumeju. Na primer, zašto u „Balkanskom špijunu" Ilija Čvorović saslušava podstanara i zašto je tako okrutan prema njemu - kaže kroz smeh Denis Barnet.
Mladim Amerikancima u Vučkovici je sve zanimljivo. Obilaze štale, miluju telad, gledaju prasiće, igraju se sa štencima. Domaćin koji ne zna engleski ih poziva na ručak i oni ulaze u gostinsku sobu. Obed počinje zdravicom na srpskom. Stiže domaći kajmak, vruća pogača, proja. Mnogo je smeha, zapitkivanja, a profesor prevodi koliko može...
Među studentima glume je i devojka Valeri. Ima 21 godinu. Živi u američkoj državi Ilinois. Preziva se Zarić, jer je srpskog porekla, ali u zemlju iz koje su joj se baba i deda iselili pre više od stotinu godina prvi put dolazi.
- Srbija je mnogo lepa, i više liči na Ameriku nego što sam očekivala. Oduševili su me ljudi koji su gostoprimljivi, dobrodušni... Svuda vlada veliki optimizam, što je odlično. Ponovo ću doći čim mi se ukaže prilika - kaže Valeri Zarić.
Iz Viskonsina je došla Ket Timerman. I ona se bavi pozorištem.
- Osećam puno energije i strasti u Srbiji. Humor mi nije uvek jasan. Teško mi je da razumem sve vaše, specifične šale, ali velikodušnost ljudi me je oduševila. Svi su nas dočekali kao da smo rod. Ne mogu da opišem koliko mi znači što smo došli u ovo selo, jer u njemu vlada pravi srpski duh. Uglavnom smo odsedali po beogradskim hotelima, a tamo nismo mogli da probamo domaću hranu i da upoznamo obične, tako dobre ljude - priča Ket.
Uz razgovor traje šumadijska gozba. Stiže svadbarski kupus, a posle toga i praseće pečenje. Meta Drajera, Amerikanca plave kose i očiju, u društvu nazivaju Rus.
- Impresioniran sam snagom vaših ljudi. Do sada nisam znao gotovo ništa o Srbiji. Roditelji su se, pomalo, plašili kada sam rekao gde putujem. Ali, ljudi su tako dobri, velike duše, da je to teško opisati. Opet ću ovde da dođem. Studiram političke nauke i Zoran Đinđić je po mom mišljenju najvažnija i omiljena srpska istorijska ličnost. On u Americi važi za srpskog Abrahama Linkolna.
Domaći kolač sa voćem domaćini služe na kraju. Ispija se i kafa... Studenti iz Amerike pevaju... U predvečerje odlaze iz Vučkovice nevoljno. Putuju nazad, za Beograd, a nakon toga će obići i Novi Sad. Krajem meseca se vraćaju u Ameriku.
Američka snaha
U Vučkovicu su američki studenti došli zahvaljujući Čeril Spasojević, koja se udala za Srbina iz ovog sela.
- Igrala sam balkanski folklor kao mlada i tako upoznala svog muža koji je radio na Aljasci. Završila sam slavistiku i antroplogiju. Zavolela sam Srbiju i profesoru Barnetu preporučila da dođu u Vučkovicu.
