Izvor: Blic, 27.Nov.2010, 01:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Balkanski predsednički dvojac
Balkanski predsednički dvojac još jednom je veoma uspešno demonstrirao politiku normalnosti kao veštinu mogućeg. Između prošlosti u kojoj je dominirala, arentovski rečeno, banalnost zla i budućnosti koja je u mnogo čemu neizvesna, Tadić i Josipović, bez obzira na oporost i neprijatnost tema o kojima su razgovarali, svakim novim susretom postižu kvalitetnije dogovore i tako zajednički trasiraju put politici razumevanja i tolerancije između dve države.
Traganje za >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nestalima, briga o povratnicima i zajedničko organizovanje donatorske konferencije u te svrhe, saradnja dve privrede pod ravnopravnim uslovima, pokazuju ne samo iskrene namere da se odnosi između dve države poboljšaju već i da se zajedničkim naporom pojeftini, odnosno racionalizuje borba protiv nekih unutrašnjopolitičkih muka svake od država. Od borbe protiv korupcije pa do velikih budžetskih, odnosno, proračunskih deficita, nagoveštavaju se zajednički projekti na domaćim i drugim tržištima. Izjava predsednika Tadića da se privrednici iz Srbije žale na diskriminatorski odnos prema njima u Hrvatskoj i priznanje predsednika Josipovića da je takve diskriminacije doista bilo uz obećanje da je više neće biti, potvrđuje njihovu nameru da umesto kurtoaznih diplomatskih floskula, otvoreno govore o problemima promovišući tako političku volju da se reše. Ali, da će da bude potrebno i strpljenja i mnogo dobre volje, nema nikakve sumnje, jer na dnevni red vrlo brzo treba da dođu i neke političke teme, koje su i do sada homogenizovale nacije u obe države i bile izgovor desnici i ekstremnoj desnici za govor mržnje i međusobnu netrpeljivost. Pošto je politika, između ostalog, proces i metod sticanja i održavanja podrške javnosti za poteze vlasti koji nisu uvek popularni, pred oba predsednika i njihove državne timove stoje novi izazovi kao što su međusobne tužbe pred Međunarodnim sudom pravde ili dogovor o granicama koje je, pomeranjem peščanih dina, premestio tok Dunava.
Naravno da u obe sredine ima onih kojima saradnja predsedničkog dvojca, iz raznoraznih razloga, prvenstveno mutnih, ne odgovara već im odgovara da nestabilna Srbija, po sistemu spojenih sudova destabilizuju Hrvatsku, i obrnuto. Uzgred, u Srbiji tek treba da se dese neki procesi koji su se dogodili ili se događaju u Hrvatskoj. Afera Sanader i smena visokih državnih funkcionera zbog organizovanog kriminala više od pola godine je top tema u susednoj državi. Predsedniku Srbije je, minule nedelje, sveprisutni mešetar srpske privrede, Beko, bacio rukavicu, tek ćemo da vidimo šta će da uradi s njom. To što nisam primetila u mnogobrojnim, naročito hrvatskim izveštajima, da je u sastavu srpske privredne delegacije bio i Mišković, ne mora da ima značaja. Ali primetila sam na čuvenom crvenom tepihu kod predsednika Josipovića, gromade srpskog glumišta i estrade koji su tamošnjim medijima izjavljivali da ih politika ne interesuje. Kao da iz političkih razloga nisu tu. Ako je to put do normalnosti, onda im opraštam.
