Izvor: S media, 22.Jan.2012, 13:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Balkanski koridori heroina i kokaina
Najveće količine droge stižu do zapadne Evrope iz Avganistana i drugih azijskih zemalja, preko Turske i balkanskih koridora, potvrđuju najnovije analize UN i stručnjaka koje se u regionu bore protiv krijumčara narkotika.
"Balkanska ruta ostaje glavni koridor za krijumčarenje narkotika iz Avganistana do evropskih zemalja“, kaže predstavnik Međunarodnog saveta UN za kontrolu narklotika Hamid Godze.
Prema analizi UN, procenjuje se da sada 80 >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << odsto droge stiže iz Avganistana, preko Turske i Balkana, do zemalja zapadne Evrope.
Uhapšen diler iz Mladenovca
Francuska: Zaplena 1,2 tone kokaina
Grčka zna Šarićeve aktivnosti
Kriminalci su ranije češće koristili severni balkanski koridor pogotovo za heroin: od Avganistana, preko Turske, Bugarske, Rumunije, Srbije, do Mađarske i Rumunije.
Najnovija istraživanja pokazuju da šverceri sada više koriste rutu preko Turske, Grčke, Makedonije i Albanije do Italije, posebno kada se radi o kokainu.
„Turska je zaoštrila borbu protiv švecera narkotika. U poslednjih pet meseci mi smo zaplenili više narkotika nego svih 27 zemalja EU zajedno“, kaže Behsat Ekiči, načelnik odeljenja za borbu protiv krijumčarenja i organizovanog kriminala.
Saradnja zemalja u regionu
Zemlje regiona u poslednje vreme sve više sarađuju u borbi protiv krijumčarenja narkotika, iza koga stoje grupe koje su međusobno povezane od Južne Amerike i Avganistana, sve do zapadne Evrope. Tu, međutim, još nisu iskorišćene sve mogućnosti.
„Krijumčarenje droge treba sprečiti i na globalnom planu, što podrazumeva još širu saradnju. To nije samo problem Turske ili Grčke, već zahvata i druge zemlje, kao što su Avganistan, Iran i zemlje zapadne Evrope“, kaže Joanis Mihaletos iz Fondacije za svetsku mrežu bezbednosti u Atini.
Borbu protiv krijumčarenja narkotika treba istovremeno zaoštriti i na nacionalnom planu pošto je to postao unosan biznis i za lokalne kriminalne grupe, sa kojima često sarađuju i pripadnici dijaspore. Pogotovo kada se radi o prihvatanju i rasturanju heroina i kokaina na zapadnom tržištu.
„Inicijative na nacionalnom i regionalnom planu su za svaku pohvalu, ali neophodna je još veća prekogranična saradnja“,ocenjuju u UN.
Na Balkanu među lokalnim grupama poznata je albanska mafija, koja se specijalizovala za krijumčarenje heroina u regionu i u zemljama EU.
U tu mrežu su uključene i italijanska Drageta, crnogorski narko -klanovi, turski narko-karteli, kao i ruski i kavkaski kriminalci.
U švercu učestvuju i turski Kurdi koji su povezani sa pripadnicima tog naroda koji žive u Iraku, Iranu i centralnoj Aziji i imaju uhodane kanale za krijumčarenje od Avganistana, najvećeg proizvođača heroina u svetu.
(Tanjug)
