Izvor: Southeast European Times, 04.Feb.2014, 21:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Balkanske zemlje grade mostove kroz obrazovanje
Obrazovanje igra važnu ulogu u komunikaciji između kultura u regionu, kažu učesnici projekta.
04/02/2014
Ivana Jovanović za Southeast European Times iz Beograda -- 4.2.2014.
Projekat koji je pokrenuo Norveški Helsinški odbor za ljudska prava uspešno razvija ljudska prava i interkulturalno razumevanje kroz edukaciju i pomoći će da se izglade postkonfliktni odnosi, kažu učesnici programa.
Projekat „Gradimo mostove, a ne zidove: Uloga >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << univerziteta u izgradnji mira“ pokrenut je u Bosni i Hercegovini (BiH), na Kosovu i u Srbiji 2012. godine, a trajaće do kraja 2017. godine.
Prema projektu, glavni cilj je da se „izgrade kompetencije na fakultetima/partnerima u programu, koje će im omogućiti da obrazuju studente na način koji će doprineti razvoju demokratske kulture na zapadnom Balkanu zasnovane na vrednostima ljudskih prava. Sa tim znanjem, kao integralnim delom obrazovnog sistema, relevantne profesionalne grupe u regionu postaće promoteri vrednosti na svojim budućim radnim mestima“.
U projektu učestvuje pet univerziteta iz regiona: Univerzitet „Džemal Bijedić“ u Mostaru, univerziteti u Tuzli i Prištini, Međunarodni univerzitet u Novom Pazaru i Fakultet pravnih i poslovnih studija u Novom Sadu.
Projekat podržavaju Univerzitet Buskerud iz Norveške, helsinški odbori BiH i Srbije, Sandžački komitet za zaštitu ljudskih prava i sloboda i Izgradnja zajednice u Mitrovici sa Kosova. Finansijski ga pomaže Ministarstvo spoljnih poslova Norveške.
Od početka projekta 600 studenata i 50 nastavnika u regionu pohađalo je nastavu, konferencije i vebinare fokusirane na interkulturalno razumevanje, ljudska prava i pomirenje. Studenti su učestvovali u kulturnim razmenama i posećivali univerzitete u drugim zemljama.
Lela Malićbegović, studentkinja novinarstva na Univerzitetu u Tuzli, u BiH, kaže da joj je ovaj projekat pružio priliku da posmatra različite kulture kroz putovanja u druge gradove i upoznavanje drugih tradicija. Ona takođe kaže da je, u sklopu programa, imala priliku da vodi otvoren i slobodan dijalog sa studentima iz drugih zemalja.
„Univerzitet kao obrazovna institucija treba da bude mesto susreta sa studentima iz drugih zemalja, u smislu određene razmene znanja i iskustava. Njegova uloga ogledala bi se u tome da stvori ambijent unutar kojeg bi studenti svih nacionalnosti nesmetano mogli da komuniciraju“, rekla je Lela za SETimes.
Hadis Karataši iz Prizrena studira psihologiju na Univerzitetu u Prištini i javnu administraciju na Međunarodnom poslovnom koledžu u Mitrovici. Karataši kaže da je najvažniji deo projekta prilika za razgovor sa drugim studentima iz regiona o trenutnim pitanjima i dobijanje odgovora od eksperata.
„Sam projekat bio je značajan faktor za stvaranje mreže studenata iz različitih zemalja, koji govore razne jezike i dolaze iz raznih kultura“, kaže Karataši za SETimes.
On dodaje da univerziteti u regionu imaju ključnu ulogu i u unutrašnjim i u regionalnim odnosima.
„Promovisanjem humanih vrednosti i naporima usmerenim na stabilnost i razvoj u regionu, univerziteti daju bazu za početak procesa razvoja. Nesumnjivo je da regionalni razvoj zavisi od dobrih odnosa između suseda u regionu“, rekao je on.
„Uloga univerziteta i svrha studiranja, pored sticanja adekvatnog obrazovanja, jeste pružanje mogućnosti upoznavanja drugog i drugačijeg“, rekla je Sanja Merzić, asistent na Univerzitetu Džemal Bijedić u Mostaru, u izjavi za SETimes.
Merzić je u okviru projekta učestvovala u nastavi o procesu izgradnje mira i interkulturalnog dijaloga.
„Aktivno učešće u nastavnom procesu i samim tim razvijanje dijaloga ... samo su neke od koristi koje je projekat ponudio. Ovo iskustvo može biti samo pozitivno i voditi ka boljem i ravnopravnijem odnosu“, rekla je ona.
Enver Đuliman, šef odeljenja za edukaciju o ljudskim pravima u Norveškom Helsinškom odboru, kaže da je najbolji rezultat projekta činjenica da se radi na ljudskim pravima, interkulturalnom razumevanju, istini i sećanju, što nije slučaj u drugim postkonflitnim društvima.
„Pravo na slobodu izražavanja ... podrazumeva i pravo na istinu o onome sto se dogodilo, kao i pravo na sećanje. Pravo na obrazovanje podrazumeva ... pravo na pravično obrazovanje“, rekao je Đuliman za SETimes.
„Znanja o ovim temama su socijalni resurs svakog društva neophodan za mir i razvoj. Ali, ovaj resurs svako društvo mora graditi kroz svoje obrazovne institucije“, zaključuje Đuliman.
Na koje bi se još sektore moglo fokusirati u sklopu razvoja ljudskih prava i interkulturalnog razumevanja? Recite nam ispod teksta šta mislite o tome.
Nastavak na Southeast European Times...
