Izvor: Southeast European Times, 18.Maj.2012, 23:20   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Balkanske zemlje dobile loše ocene za zdravstvo u evropskom istraživanju

Makedonija je pala pet mesta po Evropskom indeksu zdravstvene zaštite potrošača, dok se Hrvatska pomerila šest mesta napred i ima najbolji učinak u zdravstvenoj zaštiti među osam zemalja jugoistočne Evorpe.

18/05/2012

Svetla Dimitrova za Southeast European Times iz Sofije – 18.5.2012.

Prkoseći finansijskoj krizi i upozorenjima o njenom potencijalnom uticaju, evropsko zdravstvo nastavlja da unapređuje svoj učinak, navodi se u Evropskom indeksu zdravstvene >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << zaštite potrošača (EHCI), objavljenom i predstavljenom u utorak (15. maja) u Evropskom parlamentu.

„Postepeni napredak zdravstvenog osposobljavanja potrošača donosi kvalitet i pristup“, saopštila je privatna švedska kompanija Helt konzumer paurhaus (HCP) u 6. izdanju istraživanja, koje je prvi put urađeno 2005. godine.

Ovogodišnjim izveštajem obuhvaćene su ukupno 34 zemlje, uključujući 27 zemalja članica EU, kao i sedam drugih evropskih zemalja – Albanija, Hrvatska, Island, Makedonija, Norveška, Srbija i Švajcarska.

HCP, koji nadzire i poredi zdravstvene sisteme svih tih zemalja, i Kanade, sastavio je ovogodišnji Indeks na osnovu kombinacije javne statistike, anketiranja pacijenata i sopstvenog nezavisnog istraživanja.

HCP je rangirao zemlje obuhvaćene istraživanjem na osnovu 42 indikatora, na pet ključnih polja za zdravstvene potrošače: prava i informisanje pacijenata, pristupačnost lečenja [vreme čekanja], medicinski ishodi, obim i doseg usluga koje se pružaju, kao i lekovi. Ukupna ocena zemlje određuje njenu poziciju u Indeksu.

Kao i u prethodnom istraživanju objavljenom 2009. godine, Holandija je imala najbolji učinak u zdravstvu u Evropi, sa 872 od mogućih maksimalnih 1.000 poena.

Srbija, koja nije bila deo prethodnog izveštaja, bila je 34. u ovogodišnjem Indeksu, na osnovu svoje ukupne ocene od samo 451 poena. Četiri druge zemlje jugoistočne Evrope -- Bugarska, Rumunija, Makedonija i Albanija – takođe su pri dnu tabele. Letonija je jedina zemlja u toj grupi koja se ne nalazi na Balkanu.

Najbolji učinak među osam zemalja jugoistočne Evrope koje su uvrštene u indeks ima Hrvatska. Njena ocena od 655 poena, u odnosu na 627 u 2009. godini, donela joj je 17. mesto na tabeli, ispred Kipra i Grčke.

Dr. Arne Bjornberg, poslovni direktor HCP i šef tima EHCI, naveo je visoke ocene Hrvatske za medicinske ishode – iste kao nemačke – kao i informacije u zdravstvu, kao glavne razloge za to što se popela šest mesta, sa 23. na kojem je bila u prošlom istraživanju.

„Najvažnije je da su rezultati lečenja, znači ishodi, kako ih zovemo u Indeksu, u Hrvatskoj prilično dobri za jednu zemlju skromnih finansijskih kapaciteta“, rekao je on za SETimes.

Nova ocena Bugarske od 456 poena, osam više u odnosu na njenu prethodnu ocenu, nije joj omogućila da se pomeri sa 33. mesta, pa je ostala daleko iza Rumunije (32), koja je ponovo imala 489 poena.

U izveštaju je Bugarska dobila „lošu ocenu“ ili „srednju ocenu“ za 40 od ukupno 42 pojedinačna indikatora. Jedine dve „dobre ocene“ koje je dobila odnose se na „organizacije pacijenata uključene u donošenje odluka“ i „prodor EPR“.

„Ako želimo da budemo fer, ne bi trebalo da poredimo Bugarsku sa bogatim zemljama EU“, nego sa susednom Srbijom i Rumunijom, rekao je Bjornberg u saopštenju za lokalne medije. Međutim, za njega je neuspeh te zemlje da unapredi svoj učinak nakon što se pridružila Uniji pre pet godina zabrinjavajuć.

Mnogi Bugari, međutim, smatraju da, uprkos teškoj situaciji u tom sektoru, većina doktora daje sve od sebe da pomogne ljudima.

„Podeljenog sam mišljenja“, kaže za SETimes stanovnica Sofije Stefka Dančeva, scenografkinja, čiji je brat ove nedelje bio podvrgnut operaciji abdomena. „Medicinari rade najbolje što mogu, ali vam ne daju informacije. Ne daju dovoljno objašnjenja“ o načinu na koji leče pacijenta.

Samo pet od ukupno 34 zemlje dobilo je „loše ocene“ po tom indikatoru, što znači da je bilo preko šest smrti novorođenčadi na 1.000 živorođenih beba. Ali, sve su iz regiona jugoistočne Evrope – Makedonije, Rumunije, Bugarske, Albanije i Srbije.

Makedonija ne samo da je imala najgore ocene po tom indikatoru, sa više od 11 umrlih beba na 1.000 živorođene dece, nego je zabeležila i najveći ukupni pad među zemljama regiona. Izgubila je 49 poena u odnosu na svoju ocenu iz 2009, završivši sa 527 poena, pa se ove godine našla pet mesta niže, na 30. mestu na tabeli.

Zbog novih, nižih ocena, Albanija (535 poena) i Kipar (627), pali su po jedno mesto na tabeli, na 29. i na 20, što pokazuje da se situacija i u njihovim zdravstvenim sektorima takođe pogoršala u protekle tri godine.

Krizom pogođena Grčka je, međutim, dodala 17 poena na prethodnu ocenu 600, pa se popela dva mesta i sada je 22.

Dopisnik Southeast European Times-a iz Bukurešta Pol Ćokoju doprineo je ovom izveštaju.

Nastavak na Southeast European Times...