Izvor: Blic, 05.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Balkanska pravila
HASO je bio moj desetar. Stara kuka, broji sitno i ne prestaje da loče. Kako god krevet namestili, namrči pogled, od duvana požutelim kažiprstom pomiluje ivicu između čaršava i dušeka i kaže: "Ne mere se ovde prst poseći. Ostav!"
A na kraju časa "političke", kad poskočimo salutirajući kapetanu, uleti u učionicu i vikne: "Gušteri, ko puši nek zapali, ko ne puši nek popuši!"
Danas je Haso, u to sam se lično uverio, pripadnik saobraćajne policije BiH. Kren'o >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ja na more preko Bosne. U pola sedam izjutra, taljigam kroz Goražde, jedva gas pridržavam, kad Haso stopira:
- Gospod'ne, vozili ste četres sedam na sat!
HASO, jes' to ti, umalo da kažem, al' pomislih: A šta ako nije on? Ako je za kaznu platiću, rekoh kad priđe Hasin kolega i, k'o da je on sa mnom po virovitičkoj kasarni puzao, upita:
- A gde radiš, jarane?
U "Blicu", odgovaram, a on će: "Nov'nar! Ajd', ajd'! I pazi šta pišeš!"
Posle dve nedelje vraćam se istim putem i, opet pred Goražde, dam po gasu. Kad, iza jedne okuke, Haso i kolega. Pokazuju radar, piše 87 km/čas. Izvinjavam se, nudim da ih častim, a Haso samo ponavlja: "Imam ja ženu i decu, moraš kod sudije za prekršaje".
Izađoh iz kola i od muke zapalih cigaretu. Srećom, kolega je bio kooperativniji. Vidi se da si dobar ćo'ek, reče namigujući u pravcu otvorenih vrata policijskog vozila.
I tako, vratiše mi dozvolu i nastavih put. Posle par kilometara obiđoše me i iza sledeće krivine opet zaustaviše. Gotovo je, smestili su mi, pomislih spuštajući prozorsko staklo. A Haso, s istim onim desetarskim osmehom, proturi ruku i dade mi kutiju "marlbora".
- Nek se nađe. Vid'o sam kako si slatko zapalio. A dobar si ćo'ek.
