Izvor: Southeast European Times, 04.Sep.2014, 18:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Balkan se suprotstavlja problematičnim džamijama
Eksperti kažu da džamije koje nisu pod kontrolom islamskih zajednica šire ekstremistički islam i regrutuju borce za džihad.
04/09/2014
Miki Trajkovski za Southeast European Times iz Skoplja -- 4.9.2014.
Islamske zajednice na Balkanu treba tešnje da sarađuju sa vlastima kako bi mogle da kontrolišu problematične džamije i spreče da one postanu centri za regrutovanje boraca za sukobe u Siriji i Iraku, rekli su eksperti.
„Takve džamije >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << koje šire radikalni islam nastaju širom Balkana“, kaže za SETimes Ivan Babanovski, profesor Fakulteta bezbednosti u Skoplju.
Neki ljudi se organizuju u privatnim kućama, zgradama, čak i u barovima, kaže Resul Redžepi, lider Islamske zajednice Kosova (BIK).
„Jedna takva struktura koju je policija zatvorila nalazila se blizu Termokosa, dve u opštini Dragaš, a jedna je ranije bila u Dečanu i takođe je zatvorena“, ukazuje Redžepi u izjavi za SETimes.
Ali, Redžepi navodi da BIK nije zainteresovana da te strukture stavi u svoju nadležnost. „One ne ispunjavaju bilo kakve kriterijume da bi mogle da postanu džamije“, navodi on.
Mnogi od onih koji tvrde da vode džamije nemaju građevinsku dozvolu, a nezakonita gradnja je rasprostranjena u Albaniji, kaže Ilir Kulja, bivši savetnik predsednika Albanije za nacionalnu bezbednost.
„Problem je što postoje imami koji ne predstavljaju zvaničan Hanefi trend, nego trendove zemalja [Persijskog] zaliva i Bliskog istoka, kao što su Muslimansko bratstvo i selefijski pokret“, rekao je Kulja za SETimes.
Albanska Islamska zajednica nedavno je zatražila od imama takvih džamija da se izjasne protiv učešća u ratovima u inostranstvu.
Ali, Kulja je takođe rekao da regrutovanje boraca za džihad ne može da se zaustavi samo postavljanjem imama koji će govoriti o tome u džamijama, jer se regrutovanje obavlja i preko interneta i putem direktnog kontakta.
„Prva faza treba da bude edukacija“, dodao je on.
Problematične džamije ne slede pravila Islamske zajednice i često pozivaju ekstremističke imame da propovedaju. Jedna takva džamija u Skoplju nedavno je uputila poziv Bilalu Bosniću, imamu iz Bosne i Hercegovine (BiH), vehabijskom lideru koji je pozvao mlade Bosance da se pridruže Islamskoj državi Iraka i Levanta.
Islamska verska zajednica (IVZ) u Makedoniji nema potpunu kontrolu nad dve džamije jer su predsednici odbora džamije nametnuti izvan IVZ, kaže Sulejman Redžepi, lider Islamske verske zajednice Makedonije.
„Često sam reagovao i slao note onima koji ohrabruju mlade ljude da odu [u Siriju]. Oni ne shvataju kakvu nam štetu pričinjavaju kao muslimanima i kao Albancima“, dodaje Redžepi.
Islamska zajednica mora da predvodi borbu protiv islamskog ekstremizma, a državne institucije treba da učestvuju kako bi se sprečio potencijalni odlazak boraca u sukobe, kaže Pavle Trajanov, bivši makedonski ministar unutrašnjih poslova.
„Postoje izveštaji da u džamijama koje ne spadaju među one problematične imami takođe agituju i ispituju vernike o njihovim porodicama, zdravlju i imovini i regrutuju na Kosovu i u drugim delovima regiona“, kaže Trajanov za SETimes.
Islamske nevladine organizacije pomažu u prosleđivanju novca i kupovini nekretnina za obavljanje propovedi i angažovanje vernika, posebno onih koji su teško pogođeni ekonomski, što dodatno otežava posao bezbednosnih službi, kaže Vladimir Pivovarov, bivši direktor makedonske vojno-obaveštajne službe.
„Nedavni radikalni protesti u Skoplju krenuli su iz jedne od problematičnih džamija. Pretpostavlja se da je problematično više džamija nego što se prvobitno mislilo“, izjavio je Pivovarov za SETimes.
Dopisnica Linda Karadaku iz Tirane doprinela je ovom izveštaju.
Šta se može učiniti u pogledu suprotstavljanja ekstremistima? Iznesite svoje mišljenje u prostoru za komentare.
Nastavak na Southeast European Times...
