Izvor: Southeast European Times, 27.Feb.2015, 17:50   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Balkan se pridružuje borbi protiv nasilnog ekstremizma

Balkanske države su zatražile od Sjedinjenih Država i Evrope da pomognu u suprotstavljanju glavnim uzrocima terorizma.

27/02/2015

Linda Karadaku za Southeast European Times iz Prištine -- 27.2.2015.

Balkanske zemlje deo su novih međunarodnih nastojanja za razmenu obaveštajnih informacija i saradnju u sprečavanju radikalizacije.

Zvaničnici 60 vlada i organizacija, uključujući generalnog sekretara UN Ban Ki-Muna, prisustvovali su Samitu u >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << Beloj kući o suprotstavljanju nasilnom ekstremizmu, održanom u periodu od 18. do 20. februara u Vašingtonu.

Balkanski zvaničnici iskoristili su ovu priliku da obaveste svoje kolege o najnovijim kretanjima.

Kosovo već radi na strategiji nacionalne bezbednosti, rekao je ministar unutrašnjih poslova Skender Hiseni drugim učesnicima, ukazujući da bi članstvo u Interpolu znatno olakšalo borbu protiv „ekstremizma i međunarodnog terorizma, kao i organizovanog kriminala i korupcije“.

Albanija je takođe pozvala na veću saradnju sa susedima.

„Siromaštvo i neznanje podstiču kriminal i terorizam, pa je zato potreban stabilan, regionalni pristup u borbi protiv uzroka terorizma“, rekao je albanski ministar unutrašnjih poslova Saimir Tahiri.

Makedonska ministarka unutrašnjih poslova Gordana Jankuloska složila se da bi razmena informacija i zajedničke akcije mogli da spreče da ekstremizam preraste u terorizam. Ona je pozvala nevladin sektor i verske zajednice da pomognu u suprotstavljanju terorizmu.

Konferencija u Vašingtonu održana je u trenutku sve veće zabrinutosti kada je u pitanju globalna opasnost koju predstavlja Islamska država Iraka i Levanta (IDIL).

Savet bezbednosti UN procenjuje da se 15.000 boraca iz preko 80 zemalja, uključujući neke koje nikada nisu iskusile pretnju islamskog terorizma, pridružilo IDIL-u od 2010, izveštava AFP.

Ali, prema nekim balkanskim analitičarima, agencijama za sprovođenje zakona i državnim institucijama nije baš jasno šta podstiče fenomen džihada ili kako odvratiti građane od pristupanja stranim terorističkim grupama.

Ebi Spahiju iz albanskog Instituta za međunarodne studije izrazila je zabrinutost kada je reč o „osobama i porodicama koje su pristupile IDIL-u ili Al Nusri“.

Samit u Beloj kući bio je korak ka pronalaženju rešenja, ukazuje ona. Taj događaj je „postavio osnovu za drugačiji pristup koji globalna zajednica treba da ima u suprotstavljanju nasilnom ekstremizmu, koji često proizlazi iz verskog radikalizma“, rekla je Spahiju za SETimes.

„To je, po mom mišljenju, bio značaj ovog samita -- spoznaja da je ovo širi poduhvat globalne zajednice i nastojanje koje treba da dođe iz samih muslimanskih zajednica“, navodi Spahiju.

Pomoć iz inostranstva neophodna je „za jačanje kapaciteta kako bi se ušlo u trag mrežama koje regrutuju za sukobe u Siriji“, kaže Vladimir Ninković iz Transkonflikta.

„Ključna je bliskija saradnja između obaveštajnih i bezbednosnih sektora u regionu“, izjavio je Ninković za SETimes. „Bez toga finansijske i druge forme pomoći od trećih strana, poput EU i SAD, nemaju neki efekat.“

Bez obzira na pomoć iz inostranstva, ako se region suočava sa dugoročnom ekonomskom stagnacijom, glavni uzroci terorizma će ostati, a broj marginalizovanih mladih ljudi podložnih manipulacijama od strane ekstremista će rasti, kaže Ninković.

Zvaničnici u Srbiji nedavno su formirali radnu grupu za suprotstavljanje terorizmu koja uključuje specijalnog tužioca za organizovani kriminal i predstavnike policije, pravosuđa, tužilaštva, vojnih i civilnih obaveštajnih agencija.

Marko Milošević, istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, istakao je potrebu međunarodne saradnje.

„Da bi se suočila sa trenutnim izazovima, poput kontrole granice, Srbiji treba dodatna tehnička oprema za nadziranje svojih granica“, rekao je Milošević za SETimes. „Kada je u pitanju terorizam, glavni izazov je pitanje stranih boraca, a najveći doprinos [zaustavljanju boraca] je razmena obaveštajnih podataka koja je od vitalnog značaja.“

Balkanskim zemljama takođe je potrebna pomoć SAD, EU i NATO-a za nadziranje boraca koji se vraćaju sa ratišta u inostranstvu, kaže Ivan Babanovski, profesor koji je nekada radio u makedonskoj obaveštajnoj službi.

Važno je da Makedonija održava punu saradnju sa bezbednosnim agencijama u Bugarskoj i Turskoj, dodao je on, jer članovi IDIL-a koriste i te zemlje.

Petrit Zogaj iz kosovske nevladine organizacije Fol (Progovori) predložio je jedinstvenu balkansku politiku protiv terorizma.

Region treba da posmatra terorizam istim očima, a ne kao unutrašnji problem specifičan za svaku zemlju, rekao je on.

Dopisnik Miki Trajkovski iz Skoplja doprineo je ovom izveštaju. .

Koji je najbolji način hvatanja u koštac sa nasilnim ekstremizmom? Iznesite svoje mišljenje u prostoru za komentare.

Nastavak na Southeast European Times...