Izvor: Glas javnosti, 12.Jan.2009, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Balkan nikad nije bio shvaćen
Roman „Hamam Balkanija“ Vladislava Bajca, jednog od najistaknutijih savremenih srpskih pisaca, jedna je od knjiga koja je zacelo obeležila prethodnu godinu. Delo koje je ušlo u najuži izbor za Ninovu nagradu ovenčan je nedavno prestižnom nagradom „Balkanika“, jednom od najuglednijih književnih priznanja u regionu. U romanu „Hamam Balkanija“ autor se prema rečima Gojka Božovića, književnog kritičara, bavi „Balkanom kao mestom velikih istorijskih nesreća, ali i Balkanom kao >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << mestom uživanja“. Ovo delo u kome pisac između ostalog razmatra pitanje identiteta, dualiteta osvetljavajući impozantnu ličnost naše istorije, Mehmed pašu Sokolovića.
Kako je Balkan postao tema vaše priče?
- Balkan kroz vekove izaziva tolike kontroverze, mada ta reč ništa ne znači u suštini. Ali, ja je namerno upotrebljavam jer moram ponekad da pokušavam da budem ironičan. Zapad mnogo šta nije razumeo, niti razume o Balkanu. Otud i onaj izraz Vesne Goldsvorti „ruritanija“. To je dokaz da Balkan nikada nije bio shvaćen. To, međutim, ne znači da ga treba pravdati. On je komplikovan, užasno kontroverzan, ali svako ima neki svoj poriv u određenom trenutku. Ja sam mogao do sada biti lokal patriota, pa da o Beogradu pišem na različite načine. Ovog puta sam pomislio da Beograd može biti jedan od segmenata te priče o Balkanu. Ali, s druge strane, kada sam počeo uslovno rečeno da se zabavljam problemom identiteta, onda ne bi bilo dobro da shvatimo da nam se viševekovna prošlost kao i sadašnjost sve vreme bavi ovom temom.
Do kakvih ste sve istina došli istražujući građu za vaš roman?
- Pokušao sam da iskopam iz svog istraživačkog rada poneku ispravljenu istinu, koja bi mi dobro poslužila za ono što želim da kažem. Svi ti podaci koje sam pronalazio, potpuno nepoznati ili nedovoljno poznati, bili su motivacija za to da se pozabavim pitanjem arhitekture, dakle, rušenja pa zidanja u šesnaestom veku.
Iz vašeg romana saznajemo mnogo toga o Mehmed paši Sokoloviću?
- Mehmed paša Sokolović je bio vojskovođa i premijer ondašnjeg Osmanskog carstva koje je bilo na vrhuncu. Probao je politiku koja je podrazumevala vojskovođenje i ratovanje i ubijanje. Probao je da to ratovanje pretvori u diplomatiju, da ode dokle najdalje jedan vojskovođa može da ode.
MUDROST MEHMED PAŠINA
- Koliko je Mehmed paša Sokolović bio mudar dokazuje i činjenica da je on svoju familiju Sokolovića podelio na dve grupe. Jedni su prešli u islam i on ih je postavljao za guvernere najvažnijih provincija Osmanskog carstva poput bosanskog, ugarskog. Jedno vreme su na ta tri kontinenta, kako se ja pomalo šalim, vladali Srbi. Drugi deo porodice je ostao u pravoslavlju s prezimenom Sokolović. I evo, od prvog patrijarha obnovljene Srpske pravoslavne crkve 1557. godine, pod imenom Makarije, a to je njegov brat, četiri patrijarha zaredom bivaju iz porodice Sokolović. Mi ne govorimo o licemerju, već o autentičnoj, tvrdoj, velikoj ličnosti toga doba, koja je uspela to dvojstvo da pretvori u korist jedne i druge nacije i vere, sviđalo se to nama ili ne. Ja sam to tumačio kao širinu duha u datim uslovima, ne kao nešto što je hipokrizija. I da on to nije učinio tada za srpsku zemlju, da ne kažem državu jer je defakto nije ni bilo, zaista se mogu pitati, kao i svi mi, šta bi ostalo od svega toga. On je mnogo, mnogo važnija ličnost nego što bismo mi to hteli da priznamo - zaključuje Bajac.
Jedva cekam da procitam knjigu! Hvala vam na ovom razgovoru, divno. Trudite se da uvek imate nesto iz kulture
.jpg)
