Izvor: RTS, 30.Jun.2009, 09:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Balkan ne sme da postane enklava
Evropska unija jeste trenutno više okupirana finansijskom krizom i reformskim pregovorima, ali nije podigla zid naspram zemalja Zapadnog Balkana, zaključak je nemačkih političara sa Konferencije o integraciji Balkana.
Nemački političari, razgovarajući na Konferencije o integraciji Balkana, zaključili su da Evropska unija jeste trenutno više okupirana finansijskom krizom i reformskim pregovorima, ali nije podigla zid naspram zemalja Zapadnog Balkana.
"Sve zemlje >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Zapadnog Balkana institucionalno su vezane za Evropsku uniju, neke kandidaturom za članstvo, a neke potpisom Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Proširenja će biti, jer Jugoistočna Evropa ne sme da postane enklava u okviru Unije", poručili su nemački političari na međunarodnoj Konferenciji o evropskoj perspektivi zemalja Zapadnog Balkana.
Konferenciju je organizovala Fondacija Fridrih Ebert.
"Iako su sve zemlje Zapadnog Balkana pustile svoje sidro u Briselu, zastoj je primetan. Zavladala je atmosfera odlaganja, u kojoj je Uniji potrebno više vremena za osmišljavanje novih mehanizama za funkcionisanje velikog broja njenih članica", smatra Hido Biščević, glavni sekretar Saveta za regionalnu saradnju.
"Nije trenutak da se Zapadni Balkan zaboravi, prepusti ili otpusti za neka druga vremena. Evropa je u devedesetim godinama prošlog veka imala mnogo promašaja na Zapadnom Balkanu i na prostoru bivše Jugoslavije. Mi i danas živimo s posledicama tih promašaja i bilo bi kobno promašiti još jednom", rekao je Biščević.
Ministar spoljnih poslova Nemačke Gernot Erler kaže da ova zemlja daje mnogo novca za programe koji pomažu zemljama Zapadnog Balkana da se pripreme za predstojeće pregovore.
"Nemačka je jedna od onih zemalja koja aktivno pokušava da zemlje Balkana pripremi za predstojeću integraciju. Jasno nam je da na Balkanu ima još mnogo posla i da je potrebno i više vremena", objašnjava Erler.
Zemlje Balkana morale bi više da sarađuju po evropskom konceptu "dobrosusedskih odnosa". Koncept podrazumeva prihvatanje razlika i težnju ka zajedničkom cilju, rekao je Rajner Stiner, poslanik liberala u nemačkom parlamentu. On, međutim, smatra da ni Evropska zajednica nije učinila dovoljno.
"I pored velikih napora, mnogo novca i energije, rezultati nisu onakvi kakve sam očekivao. I mi, Evropljani, moramo da stavimo prst na čelo i razmislimo šta bismo mogli da poboljšamo".
Na jedan od propusta Međunarodne zajednice ukazuje i Marialuise Bek iz Stranke Zelenih. "Pretpostavljam da građani Nemačke uopšte ne znaju da su nakon raspada Jugoslavije i uvođenjem viznog režima sagrađene visoke zidine, koje danas dele narode bivše Jugoslavije i Evropske unije".
Evropkoj uniji definitivno je potrebna reforma, smatra Angelika Šval-Diren iz Socijaldemokratske stranke. Od Jugoistočne Evrope, kaže, ne sme biti napravljena enklava u okviru Evropske unije.
"Nije reč o 20 miliona stanovnika, njih možemo dobro da integrišemo. Nama je potreban novi način glasanja, koji će omogućiti Evropskoj uniji da odgovori i na veće izazove", zaključuje Šval-Diren.
