Izvor: RTS, 24.Apr.2009, 23:42   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Balkan energetski most

Zapadni Balkan, kao čvorište transporta nafte i prirodnog gasa, može u bliskoj budućnosti postati most koji će doprineti energetskoj stabilnosti Evrope, rekao predsednik Srbije Boris Tadić na energetskom samitu "Prirodni gas za Evropu: Bezbednost i sigurnost", koji se održava u Sofiji.

U Sofiji je otvoren dvodnevni energetski samit o snabdevanju Evrope gasom, na kojem učestvuju predstavnici 28 zemalja. Samit je otvorio bugarski predsednik Georgi Parvanov, a na skupu  se >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << učesnicima obratio i predsednik Srbije Boris Tadić.

Bugarski ministar inostranih poslova Ivailo Kalfin kazao je da je Rusija povezala posetu premijera Vladimira Putina sa napretkom u realizaciji gasovoda "Južni tok", koji će prenositi ruski gas ispod Crnog mora, kroz Bugarsku, do drugih evropskih zemalja.

Kako navodi Rojters, bugarska deonica gasovoda je od ključne važnosti za čitav "Južni tok" i potpisivanje sporazuma o tom gasovodu u Sofiji bi omogućilo Putinu da ga predstavi kao najvažniji alternativni pravac za snabdevanje gasom na samitu.

"Povezivanje te dve stvari je neprihvatljivo", kazao je Kalfin i dodao da još postoje nerazrešena pitanja oko vlasništva u gasovodu na bugarskoj teritoriji.

Ministar je za bugarski list "Dnevnik" kazao da Bugarska i Rusija neće potpisati sporazum o Južnom toku na energetskom samitu u Sofiji.

Istakao je da je to razlog što što ruski premijer Vladimir Putin nije doputovao u Sofiju.

Na samitu je, prema najavama, trebalo da budu potpisani sporazumi o izgradnji gasovoda Južni tok između ruskog Gasproma i nacionalnih gasnih kompanija.

Cilj samita je da se uspostavi dijalog glavnih proizvođača i potrošača gasa, kao tranzitnih zemalja radi sigurnog snabdevanja gasom.

Realizacija velikih energentskih projekata, pa ni gasovoda "Južni tok", ne sme biti odložena zbog svetske ekonomske krize, ukazali su danas učesnici poslovnog foruma koji se održava u Sofiji, na marginama energetskog samita o snabdevanju Evrope prirodnim gasom.

Predstavnik "Gasproma" Stanislav Cigankov je, učestvujući u raspravi, izjavio da ta kompanija očekuje jasnu poziciju Evropske unije o gradnji gasovoda "Južni tok" (koji bi trebalo da vodi i preko Srbije), kako bi realizacija tog projekta mogla da počne bez odlaganja.

"U EU govore o partnerstvu, ali to su samo reči. Nama su potrebni jasni signali o tome koliko tačno je gasa Evropi potrebno, jer izgradnju gasovoda treba planirati", rekao je Cigankov. Dodao je da će se "Gasprom", "ako gas Evropi nije potreban, okrenuti azijskom tržištu ili projektima prevođenja gasa u tečno stanje".

Predsednik Tadić izjavio je da Zapadni Balkan, kao čvorište transporta nafte i prirodnog gasa, može u bliskoj budućnosti postati most koji će doprineti energetskoj stabilnosti čitave Evrope.

Tadić je istakao da Zapadni Balkan sve više dobija na geopolitičkom i geoekonomskom značaju, a da je Srbija, kao država koja se nalazi na tranzitnom pravcu između centralne Evrope, Kaspijskog basena i Bliskog istoka, optimalno područje za izgradnju buduće energetske infrastrukture.

"Srbija teži regionalnom razvoju i stabilnom snabdevanju prirodnim gasom, i stoga je važno da preko nje bude trasiran gasovod iz pravca Bugarske. Taj gasovod bi Srbiju učinio ne samo konačnom destinacijom već i značajnom tranzitnom zemljom preko koje će se, uz alternativne pravce preko Rumunije i Mađarske, gas dopremati ostalim delovima Evrope", rekao je Tadić.

Prema njegovim rečima, obezbeđivanje dugoročnog dotoka gasa, izgradnja skladišnih kapaciteta i elektrana na prirodni gas jeste sastavni deo energetske strategije Srbije.

Srbiji trebaju novi gasovodni kapaciteti

Tadić je istakao da Srbija mora da izgradi nove gasovodne kapacitete, i najavio skoro osnivanje zajedničke kompanije "Srbijagasa" i ruskog "Gasproma" koja će obezbediti neometani protok gasa kroz Srbiju.

Srbija, dodao je predsednik, aktivno participira i u projektu naftovoda Konstanca-Trst.

Zemlje Zapadnog Balkana, prema njegovim rečima, moraju da zauzmu pragmatičniji pristup kako bi iskoristile sva preimućstva svog prirodnog položaja, a to se posebno odnosi na oblast energetske efikasnosti i jačanja tržišne konkurencije.

"To znači da naš tranzitni položaj može da nam bude od koristi samo ako harmonizujemo naša tržišta u okviru Energetske zajednice Jugoistične Evrope. Samo na taj način će naše zemlje postati pouzdan poslovni partner i državama koje izvoze energiju i onima koje je uvoze", objasnio je Tadić.

Kako je dodao, ekonomski održiv i bezbedan transport prirodnog gasa je moguć samo ako su zadovoljeni dugoročni interesi izvoznika, tranzitnih zemalja i konačnih korisnika u tom lancu.

"Uveren sam da je istinsko partnerstvo karika u energetskom lancu preduslov bezbednog i stabilnog snabdevanja energijom", kazao je Tadić.

"Izvoznici, tranzitne zemlje i države korisnici moraju zajednički nastojati da umnože tranzitne koridore kako bi uspotavile stabilno i sigurno dopremanje energije krajnjim korisnicima", rekao je Tadić.

Crna Gora odustala projekta hidrocentrale" Buk-Bijela"

Tokom samita došlo je do susreta predsednika Srbije i Crne Gore Borisa Tadića i Filipa Vujanovića.

Kada je reč o energetskoj saradnji dve države, Vujanović je istakao da je Crna Gora definitivno, rukovođena ekološkim razlozima, odustala od projekta hidrocentrale "Buk-Bijela", koji je bio zamišljen kao trilateralni projekat Srbije, Crne Gore i Republike Srpske.

"To ne znači da tri države nemaju prostora za energetsku saradnju i taj prostor moramo naći što pre, jer smo u regionu koji ima elektroenergetski deficit", rekao je Vujanović.

Predsednik Tadić je istakao da je potrebno pronaći kompromisno rešenje koje bi uzelo u obzir ekološke obzire u Crnoj Gori i potrebe za obezbeđivanjem električne energije iskorišćavanjem hidropotencijala Drine.

"Projekat Buk-Bijela je jedan od najboljih projekata u Evropi u ovom trenutku, imajući u vidu efekat korisnog dejstva. U svakom slučaju, Srbija će sa elektroenergetskim kompanijama u BiH i RS graditi elektrane na Drini", naglasio je Tadić.

Prema njegovim rečima, elektroprivrede Srbije i Crne Gore su prirodno povezane, tako da će svaka strana kompanija koja želi da investira u Elektroprivredu Crne Gore morati da napravi strateški dogovor i s Elektroprivredom Srbije.

"Ovo je oblast u kojoj izuzetno možemo da sarađujemo i očekujem i da će buduće odluke u vezi s Elektroprivredom Crne Gore biti doprinos takvoj saradnji", rekao je Tadić.

Solidarnošću protiv krize

Predsednik Evropske komisije Hoze Manuel Barozo izjavio je na samitu da je za EU neprihvatljivo da se ponavlja enegetska kriza i da energetska sigurnost, odnosno solidarnost ne sme prestati na nacionalnim granicama.

Cilj Evropske unije jeste da obezbedi kvalitetno snabdevanje gasom za evropske potrošače,  dodavši da EU radi sve kako bi se poboljšalo snabdevanje gasom i prevazišli krizni momenti.

Prema njegovim rečima, primarna je izgradnja gasnih koridora i njegovih krakova, kao i ulaganje u gasnu infrastrukturu uz, naravno, saradnju svih zemalja kako se ne bi ponovile gasne krize.

Barozo je najavio da će, u tom cilju, u maju razgovarati i sa Rusijom i kaspijskim zemljama oko dodatnih aranžmana gasom.

Predsednik Bugarske Georgi Parvanov je u pozdravnom govoru rekao da je energetsko strateško partnerstvo na regionalnom i globalnom nivou od velike važnosti za rešavanje energetske krize u Evropi.

Paravanov je ocenio da svet mora pokazati političku volju i spremnost za osiguranje snabdevanja energenata.

Važno je razviti jedinstveno tržište energenata u sledećih 10 godina, kazao je Parvanov, izrazivši nadu da će se ključna rešenja za rešavanje energetske krize naći upravo na samitu u Sofiji.

Nastavak na RTS...

Capital.ba: Bugarska berza gasom

Radio Televizija Vojvodine: Tadić: Zapadni Balkan energetski most ka ostatku Evrope

Danas: TADIĆ: Zapadni Balkan je most koji promoviše energetsku stabilnost

Radio Slobodna Evropa: Energetski samit u Sofiji

Blic: Tadić i Prvanov: Srbija i Bugarska energetski saveznici