Izvor: Blic, 25.Nov.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Balkan bez carina
Balkan bez carina
Do kraja godine osam zemalja članica Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope trebalo bi da obezbede uslove za formiranje zone slobodne trgovine sa tržištem od oko 55 miliona ljudi. Stvaranje jedinstvenog tržišta u regionu Balkana je, prema rečima Adolfa Ursa, italijanskog ministra za inostranu trgovinu, događaj od istorijskog značaja. Urs, čija zemlja predsedava Evropskoj uniji, objašnjava da je to prečica za Evropu, a da će sporazumima biti ukinute >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << carine za sve, osim za poljoprivredne proizvode.
Dogovor o slobodnoj trgovini postignut je u Rimu. Delegacija Srbije i Crne Gore, koju je predvodio ministar za međunarodne ekonomske odnose Branko Lukovac, potpisala je sporazume o slobodnoj trgovini sa Albanijom, Bugarskom i Moldavijom, a usaglasila sporazum sa Rumunijom, kao i tekst izmena i dopuna sporazuma sa Hrvatskom, dok sa Makedonijom i Bosnom i Hercegovinom već ima potpisan ugovor.
Naši ekonomisti ističu da je dogovor o slobodnoj trgovinskoj zoni na Balkanu značajniji nego što na prvi pogled izgleda. To je, prema njihovim rečima, sa stanovišta privrede i privrednika vest od prvorazrednog značaja, ali ipak ukazuju da tek treba videti kada će zemlje Balkana sporazume ratifikovati, kao i šta konkretno sadrže ugovori potpisani u Rimu.
Jurij Bajec, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, kaže da je ovaj sporazum važan za sve zemlje regiona, jer sva preduzeća imaju mala nacionalna tržišta i slabe izvozne mogućnosti.
- Ovim sporazumom se znatnije jačaju impulsi za međusobnu trgovinsku razmenu i tako povećavaju perspektive za izvoz - navodi Bajec. Drugi veoma bitan faktor, prema njegovim rečima, jesu strani investitori koji će sada drugim očima gledati na tržište od 55 miliona ljudi.
- Za privredni rast u Srbiji strane investicije su ključne jer mogu da nadomeste nedostatak novca, a ovim sporazumom imaćemo i bolju izvoznu prohodnost, što je neophodno za uredno servisiranje dugova - objašnjava profesor Bajec i dodaje da ono u čemu se Srbija i Crna Gora sa teškom mukom sporazumevaju pokazuje kao najbolji put za privredni razvoj i za integraciju u Evropsku uniju.
Pored optimističkih izjava zvaničnika, deo ekonomista smatra da treba sačekati da se taj sporazum ratifikuje i da se vidi šta tačno sve taj sporazum sadrži.
Boris Begović iz Centra za liberalno demokratske studije kaže da tek treba videti kada će sve to zemlje potpisnice i ratifikovati, jer bez toga nijedan sporazum ne može da se primenjuje.
- Mi još uvek ne znamo šta je tačno sadržano u tim sporazumima. To su veoma debeli dokumenti i treba dobro proučiti šta je sve njima predviđeno i koliko precizno. Takođe treba videti da li su pisani u skladu sa standardima Svetske trgovinske organizacije i, naravno, kad će se početi primenjivati - ističe Begović. Ovaj sporazum, prema njegovim rečima, ne znači da neće biti carinskog pregleda.
- Roba će i dalje prolaziti kroz istu proceduru, samo se neće plaćati carina, nego carinska evidencija. Zbog neefikasnosti carinskih sistema u ovim zemljama protok robe će se i dalje odvijati sporo - navodi Begović. On kaže da s obzirom da su trgovinski sporazumi veoma detaljni i da se dugo ugovaraju, brzina sa kojom je ovaj potpisan ostavlja utisak da nije sve precizirano i da nije sigurno kada će početi da se primenjuje.
- Sa stanovišta slobodne trgovinske razmene, to je još prilično daleko i na dugom štapu - ocenjuje Boris Begović iz Centra za liberalno demokratske studije.
U zajedničkom rimskom saopštenju, osam država jugoistočne Evrope (Srbija i Crna Gora, Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Makedonija, Rumunija i Moldavija) obavezalo se na dodatne korake ka daljoj liberalizaciji trgovine u regionu, uključujući rešavanje pitanja necarinskih barijera ka većoj harmonizaciji standarda i rešenja za poboljšanje saradnje u trgovini uslugama. U saopštenju se ističe da su se učesnici ministarske konferencije složili da zemlje regiona treba da se pripreme za integraciju u evropske strukture i na kraju članstvo u EU kroz usvajanje evropskih standarda.
Ministri su se obavezali da osiguraju brzu ratifikaciju preostalih bilateralnih sporazuma i njihovo stupanje na snagu najkasnije do 1. januara 2004. godine, a Trgovinskoj radnoj grupi pri Paktu za stabilnost je naloženo da, u okviru svog akcionog plana za 2004, nastavi da prati i olakšava napredak ovog procesa i da donese preporuke za još dublju integraciju.
Primena sporazuma o slobodnoj trgovini, kako kažu stručnjaci, podrazumeva ukidanje svih carinskih barijera za protok robe i kapitala, a samo u izuzetnim slučajevima zadržavanje određenih carina u ograničenom roku.
U jugoistočnoj Evropi će time biti stvorena zona slobodne trgovine sa tržištem od oko 55 miliona ljudi. Ovo bi, prema rečima evropskih ekonomista, omogućilo zemljama u regionu da postanu konkurentne na većim tržištima i lakše privuku strane investicije.
Srbija i Crna Gora je do sada imala potpisana samo dva trgovinska sporazuma sa zemljama iz okruženja. Sa Makedonijom je još 1996. godine potpisan prvi sporazum o slobodnoj trgovini i do sada su nekoliko puta menjane neke njegove odredbe. Od 1. juna prošle godine u primeni je i sporazum sa Bosnom i Hercegovinom koji je asimetričan, što znači da se razlikuju uvozne i izvozne carine za istu robu. Sporazum sa Hrvatskom je potpisan krajem prošle godine, ali ga hrvatski parlament još nije ratifikovao.
Aleksandar R. Marković Hrvatskoj se ne žuri na Balkan
Hrvatski uslov za stvaranje slobodne trgovinske zone na Balkanu je da do toga dođe postupno (u roku od pet do deset godina) i da se na sve države regije koje nisu članice Srednjoevropske zone slobodne trgovine prethodno primene uhodani mehanizmi te organizacije za primanje u njeno članstvo. Ideja o stvaranju slobodne trgovinske zone, pa i carinske unije, na Balkanu nije nova. Za nju se odavno zalagao i prof. dr. Branko Horvat, a kasnije i posebni koordinator Pakta za stabilnost Erhard Busek. Hrvati nisu sa oduševljenjem prihvatili ideju zone slobodne trgovine na Balkanu, tim više 'što Hrvatska očekuje da će iduće godine dobiti status kandidata za EU, pa joj nikakvi novi regionalni okviri ne odgovaraju'. Uz takve konstatacije pomoćnik šefa diplomatije Mario Nobilo najavio je da će se Hrvatska, pre svega, zalagati za proširenje CEFTA na zemlje regije. Mira Babić-Šuvar
