Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 20.Feb.2019, 18:51   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Balansirana ishrana za zdravo srce

Balansirana ishrana može smanjiti rizik za nastanak kardiovaskularnih oboljenja. Najnovija istraživanja pokazuju da je na duži rok, mediteranska dijeta najbolja u prevenciji različitih bolesti i stanja.

Kardiovaskularne bolesti su uzrok smrti kod 30 odsto ljudi širom sveta. Broj osoba kojima se dijagnostikuju srčana oboljenja je u porastu iz godine u godinu. U 2015. godini više od 85 miliona ljudi u Evropi živelo je sa bolestima kardiovaskularnog sistema, prenosi Independent.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << />
Iako je broj obolelih u porastu, broj smrtnih slučajeva je u konstantnom padu. To je zbog toga što su mogućnosti lečenja, kvalitet nege i zdravstvena zaštita znatno poboljšani od sredine prošlog veka.

Prevencija kardiovaskularnih bolesti se smatra ciljem broj jedan za mnoge nacionalne zdravstvene usluge širom sveta. Ona znači ohrabrivanje ljudi da se zdravije hrane, budu fizički aktivniji i da prestanu sa pušenjem.

Nordijska kuhinja promoviše uzimanje korenastog povrća, kupusa, jabuka, bobica, ribe i divljači, za Japance je svojstvena ishrana koja se sastoji od pirinča, kuvanog i ukiseljenog povrća, ribe, mesa i soje, Mediteranska je balansirana i podrazumeva konzumiranje povrća i voća pored masne ribe, maslinovog ulja, crnog vina, nemasnog mesa, orašastih plodova i nemasnih mlečnih proizvoda.

Postoji i veganska ishrana - biljna, bezmesna dijeta, koja zahteva uzdržavanje od jaja, mlečnih proizvoda i meda.

Dijeta za zdravo srce

Za mnoge ljude sa srčanim problemima, dijeta je verovatno jedna od prvih stvari na koju bi trebalo da obrate pažnju. Postoji čitav niz zdravih dijeta - mnoge su povezane sa oblastima ili zemljama – nordijska, japanska, mediteranska i veganska ishrana.

Od kasnih pedesetih godina prošlog veka potvrđene su, u različitim studijama, koristi od konzumiranja mediteranske hrane za smanjenje rizika od nastanka bolesti kardiovaskularnog sistema. Do sličnog nalaza je došla i najnovija studija, upoređivanjem efekata mediteranske i veganske ishrane.

"Nalazi ukazuju da, barem u kratkom roku, mediteranska ishrana znatno poboljšava dostupnost azotnog oksida u našim venama i arterijama - što je važno za održavanje dobrog zdravlja našeg vaskularnog sistema. Azotni oksid je jako pogođen procesom starenja i snažno je povezan sa razvojem srčanih i bolesti metabolizma", navodi se u studiji.

Istraživanje je pokazalo i da je veganska ishrana korisna za smanjenje nivoa holesterola, ali je kod vegana istovremeno uočen manji nivo nutritijenata kao što su vitamin B12 i jod. Nedostatak te dve komponente predstavlja značajan zdravstveni rizik.

Balansirana ishrana za zdravlje na duži rok

Rezultati ovog ali i ranijih istraživanja pokazali su da je uravnotežena ishrana korisnija na duži rok, a mediteranska ishrana najbolja prevencija u zaštiti od bolesti kardiovaskularnog sistema.

To znači da bi trebalo jesti više hrane na biljnoj bazi - kao što su voće i povrće, integralne žitarice, mahunarke i orašasti plodovi. Takođe, trebalo bi da zamenite maslac zdravim masnoćama kao što je maslinovo ulje, a so biljkama i začinima.

Crveno meso treba ograničiti na nekoliko puta mesečno, ali ribu i piletinu možete jesti najmanje dva puta nedeljno. Uživanje u obrocima sa porodicom i prijateljima je takođe značajan deo mediteranske ishrane i kulture, pa ukoliko želite, možete piti i crveno vino u umerenim količinama.

U svakom slučaju, najbolje bi bilo izbegavati dijete koje prate popularne trendove - i napraviti izbor na osnovu vaših individualnih potreba. Takođe je važno da budete dobro informisani pre bilo kakvih promena u ishrani, jer u nekim slučajevima, promena u režimu ishrane dovodi do deficita vitamina i nekih važnih nutritijenata, što može biti rizik za nastajanje bolesti.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...