Izvor: Blic, 20.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bakar obeležio grad zauvek (3)
Kada putnik namernik sa prilaznih puteva prvi put ugleda obrise Bora, prvo će primetiti duge nizove visokih stambenih objekata nad kojima moćno bdiju dva topionička dimnjaka. Iako je Bor jedan od najmlađih u Srbiji, burna istorija ovog naselja na istoku Srbije, izniklog iz grumenja bakra, zlata i srebra, stalno privlači turiste koji bi da vide neobičan spoj arhitekture nekadašnje buržoazije i socrealističkih stambenih blokova koji tek ponekad pokazuju blagu kreativnost tadašnjih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << arhitekata.
Borani vam se ne mogu pohvaliti znamenitim viševekovnim bogomoljama i utvrđenjima koja prate najneobičnije legende, ali će zato svakog gosta dopratiti do ivice ambisa napuštenog dnevnog rudarskog kopa dubokog nekoliko stotina metara. To je mesto gde su njihovi dedovi i očevi kroz upakovanu ideologiju, radeći u nehumanim uslovima, ostavljali svoje zdravlje, a često i živote.
- To je jedan od najdubljih ambisa koji je ljudska ruka stvorila u svetu i na najbolji način svedoči o gigantu koji je „hranio" pola nekadašnje Jugoslavije. Nema svrhe doći u ovaj grad i ne obići predivnu francusku Kasinu, sadašnji Tehni;ki fakultet ili pravoslavu crkvu Svetog Đorđa, koju su takođe izgradili Francuzi - kaže penzionisani profesor Milan Dimitrijević Dimitrika.
Ubrzani razvoj grada, okružen Homoljskim i Kučajskim planinama, koji je status grada stekao tek 1947. godine, kada je imao oko 8.000 stanovnika, beleži se pronalaskom zlata i bakra 1903. godine. Tada je rudnik bio pod francuskim kapitalom i objekti izgrađeni u tom periodu svedoče da nije bilo razlike u prefinjenosti životnog stila borskih industrijalaca, od načina života u mestima sa dužom građanskom tradicijom.
U Muzeju rudarstva i metalurgije, koji je jedinstven u Srbiji, čuvaju se vredni arheološki nalazi i eksponati stari i do pet hiljada godina. Oni svedoče o postojanju rudarstva u ovom kraju i u davna, preistorijska vremena.
U Boru živi šezdesetak hiljada stanovnika, pripadnika blizu 30 nacija. To je i razlog što je ovo možda jedini grad u Srbiji čije meštane ne prati neki specifičan pridev koji bi generalno opisao njihov karakter. Niko vas ovde neće pitati odakle ste, jer ste podjednako dobrodošli i iz Slovenije i iz Hrvatske, Bosne... Borani su gostoprimljivi i druželjubivi, ali i emotivni i rudarski spremni da izdrže i najveće nevolje.
Od 74 kafane, koliko ih je bilo pre Drugog svetskog rata i u kojima su rudari trošili svoju zaradu, u Boru više ne radi nijedna koja bi podsećala na to vreme. Sada su umesto njih moderno dizajnirani ugostiteljski objekti i retki su lokali gde možete preko hrane i muzike osetiti šmek nekadašnje varoši. Nekadašnji centar naselja sada presecaju putevi i parkovi.
Svojevrstan vremeplov može se doživeti posetom čuvenom lečilištu Brestovačkoj Banji, u kojoj se uzdižu Obrenovićevi i Karađorđevićevi letnjikovci i kupališta (hamami) sa lekovitom vodom kojom su se članovi tih porodica krepili tokom odmora od državničkih poslova.
U hotelu „Srpska kruna" u Brestovačkoj Banji, pored etno-ambijenta koji podseća na prošla vremena, mogu se naručiti čuveni vlaški sir i kačamak i kuvana jela po receptima ovdašnjih seljaka, zbog čega ćete poželeti da ponovo dođete.
- Duh nekadašnjeg Bora najbolje se oseti tokom dvodnevne tradicionalne manifestacije „Dani Banje", koja se održava sredinom avgusta. Uz tonove tamburica, koje zvukom dočaravaju ambijent građanske varoši, mnoštvo sveta tada korača u nošnjama kakve su nekada nosili njihovi preci, pa i sami stičete utisak da ste se vratili dve-tri stotine godina - veli ovdašnji turistički radnik Milica Zdravković.
S obzirom na to da nastanku grada nije prethodila duga tradicija seoskog naselja, u Boru se brzo razvijala specifična urbana kultura u slikarstvu, muzici i književnosti. Tako ostaje zabeležen događaj iz sredine devedesetih, kada je zbog nerazumevanja lokalnih izdavača i sponzora avangardni pesnik Saša Lović svoje stihove lepio na stubovima gradskih bandera. O toj generaciji najbolje svedoči skorašnji film Olega Novkovića „Rudarska opera".
O okolini Bora lepe priče govore samo oni koji su imali priliku da posete letovališta Borsko jezero, Zlotske pećine, sa čuvenim kanjonom koji je pod zaštitom države, ili su hodali planinskim masivima Dubašnice, Stola i Crnog vrha. Jer onaj ko vidi ovdašnju prirodu, poželi da tu zauvek i ostane.
