Izvor: Glas javnosti, 05.Nov.2012, 10:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Baka Živka se boji zime
KURŠUMLIJA - U kući bez struje i vode koja je izgrađena još u 19. veku, osamdesetogodišnja Živka Popović iz sela Tmava kod Kuršumlije nema više nikakvu nadu da će makar poznu starost proživeti životom kakav vidi oko sebe.
Bez bliže rodbine, ovoj starici je samo ostalo da čeka smrt, a njena jedina briga je ko će je sahraniti, kako bi bar na onaj svet otišla dostojanstveno, jer je ceo život proživela u bedi.
- Živ čovek mora da živi - kaže >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << Živka i spusti glavu ka isprepletenim
prstima. Ova mučenica više nema suza. One su davno isplakane. Njeno
izborano lice govori više od reči, a nema šta ni da kaže.
Već na prvi pogled sve se vidi - život bez života. Starica
nas nevoljno uvodi u kuću, uz izvinjenje što staračkim rukama nije u
stanju da okreči zidove koji su skoro potpuno crni od dima. Uz kamene
stepenice ulazimo u prvo odeljenje - odžakliju, sa ognjištem umesto
šporeta.
Toplo je vreme pa starica ne loži vatru. Iako je dan, unutra je skoro potpuni mrak. Kroz mali prozor ulazi nešto dnevne svetlosti ali nju kao da upijaju crni zidovi.
- Kad bih mogla da okrečim, bilo bi svetlije - kao da se izvinjava
Živka.U odžakliji se još nalaze naćve za brašna, ali su davno
dotrajale, pa starica drži brašno u metalnom buretu. Pored merdevina
koje vode ka tavanu, starica je okačila desetak venaca belog luka. U
većoj, gostinskoj sobi nalazi se veliki sto sa klupama, i to je sve.
- Živim sama već 50 godina. Dok sam bila mlađa, obrađivala sam
imanje. Sada se ostarilo pa ne mogu. Nemam ni stoku, jer ne mogu da
pripremim hranu za zimu - priča Živka, a na pitanje od čega živi kaže:
„Preko leta berem pečurke, šipurke i druge šumske plodove. Pomognem
pomalo komšijama i oni mi daju po dvesta-trista dinara, da imam za
brašno. Meni mnogo ne treba“.
Živka ne prima socijalnu pomoć, jer po nakaradnom zakonu, ko ima više
od 50 ari zemlje nema pravo na socijalu. To što ona ne može da ga
obrađuje, ne zanima nikog. Na kraju, da li je moguće da u vreme kad
dosta sela oko Kuršumlije imaju ulično osvetljenje, niko neće Živki da
priključi samo jednu sijalicu.
Živka je pored kuće složila poveću gomilu tankih grana koje je celog
leta, jednu po jednu, donosila iz šume.-Ne bojim se ja gladi. Posejem
po malo krompira i luka, i za mene ima. Plašim se da se ne smrznem, jer
su zime sve hladnije - kaže Živka odmeravajući pripremljena drva.
Milen Đorđević
Ovo je strasno. Srbijo srami se.
Molimo objavite kako se moze pomoci ovoj starici? Spremni smo da pomognemo samo nam dajte informacije gde mozemo poslati novac i organizujemo kupovinu neophodnih stvari za ovu hrabru staricu.
