Izvor: B92, 04.Feb.2013, 19:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bajina Bašta: Savremeni krajputaši
Bajina Bašta -- Nekada su spomenici krajputaši služili da se ne zaborave junaci koji su oslobodili Srbiju od Turaka, a danas se tako u Bajinoj Bašti sahranjuju pokojnici.
Vremenom, ta tradicija se proširila i u pojedinim krajevima i danas niču savremeniji krajputaši.
Iako je zakonom predviđeno da se sahranjuje isključivo na grobljima, poslednja želja pokojnika, u pojedinim krajevima, ipak je ispred zakona, pa je njihova večna kuća ili na njihovom imanju, ili pored >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << puta.
Bajina Bašta je jedna od opština u Srbiji gde se pokojnici sahranjuju na imanjima ili kraj puteva. Žitelji ovih krajeva uglavnom ne podržavaju ovu praksu, koja zakonom nije dozvoljena, ali je evidentno da se uprkos tome i dalje sprovodi:
"Ne, ja ne bi nikad opravdao na svakom mestu da se postavi grobno mesto oko puta ni bez obzira".
"Mislim da je u redu, jer svako ima pravo da sahrani svog bližnjeg kod sebe u domaćinstvu".
"Pa ne opravdavam sigurno. To nije civilizacijski, a znaš kako, roditelji su roditelji, niko neće da njihovu da prekrši".
"Treba imati zajedničko groblje, mislim, za selo zajedničko groblje, da se to ne pravi svugde kome kako padne na pamet".
Slavica Bjelaković, načelnica komunalne inspekcije u Bajinoj Bašti, kaže da je zakon jasan, ali u pitanju je tradicija. Međutim, ima i onih kojima zasmeta da se njihov komšija sahrani blizu međe, a van groblja.
"I komunalni inspektor, po prijavi, donosio je rešenje po pravosnažnosti izvršnosti rešenja. Izvršeno je iskopavanje i prenos. E sad, uvek mi ne znamo gde se ko sahranjuje i kada se sahranjuje. A kada se već sahrani, onda je izuzetno teško, to je i bolno", kaže Slavca Bjelaković.
Načelnica komunalne inspekcije kaže da se ovakav vid sahranjivanja praktikuje najviše zbog najvećeg broja staračkih domaćinstava.
"Ne govorim samo o mesnoj zajednici Perućac, govorim o Zaovinama, Rastištu i o terenu naše opštine, gde nema ni ko da sahrani. A groblja bi najverovatnije bila, ukoliko bi postojala seoska groblja. Negde i ne postoje seoska groblja", dodaje ona.
U praksi poslednja želja pokojnika je ipak presudna za one koji ih sahranjuju, bilo da je reč o teško pristupačnim selima, ili pak mestima u neposrednij blizini grada.
Među glavnim razlozima za ovakav vid sahranjivanja je i želja pokojnika da trajno spreči potomke da rasprodaju imovinu.
