Izvor: Večernje novosti, 09.Jun.2015, 16:40   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Bajčetina: Na skeli sa predsednikom

SLIKAR Miroslav Lazović vodi paralelne umetničke živote i stvara u dva milenijuma. On je oživeo antičke mozaike u carskoj palati u Viminacijumu, oslikavao je i rekonstruisao srpske vladarske zadužbine, a trenutno ima izložbu moderne umetnosti - apstrakcije i aktova u kalemegdanskoj galeriji "Cvijeta Zuzorić". Najveći deo dana provodi u ateljeu ispunjenom platnima, papirima, kamenjem, u nekadašnjem skladištu Luke Beograd. Lazović najviše voli modernu umetnost, ali ga je majstorstvo u >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << izradi mozaika proslavilo. O ovog majstora mozaika otimaju se crkveni velikodostojnici i ovovremenski ktitori. Za dobrog umetnika čuo je i predsednik Tomislav Nikolić. Pozvao ga je da oslika crkvu koju je sagradio u rodnoj Bajčetini. Nikolić je, "zauzvrat" otvorio Lazovićevu izložbu u "Cvijeti Zuzorić". Sa velikom energijom, Lazović uspešno i znalački radi svaki crtež, sliku, mozaik... Njegove monumentalne slike pretvorile su "Cvijetu" u mesto lepote i ljubavi. Jer, žena je Lazovićeva inspiracija... - Volim da slikam žensku figuru - govori Lazović. - Za mene je ona estetski, a ne erotski element. Bežim od erotike. Erotika mora da bude u funkciji kompozicije. Slika treba da bude lepa, a ženu doživljavam kao simbol lepote. Iako liče jedna na drugu, žene koje slikam nisu iste. Svaka od njih je posebna, ima drugačiju narav, stav, karakter. Ne bi trebalo zaboraviti da je Lazović često radio ogromne murale - oslikao je zidove Kraljeva i Esena. Velika površina je njegovo prirodno okruženje. Dok bi se brojni umetnici uplašili pred tolikim formatima, on tek tada prodiše od lakoće i zadovoljstva.OSTALI "KRATKIH RUKAVA" Mada važi za jednog od naših najboljih mozaičara, Lazović nije u timu za izradu mozaičkog živopisa u Hramu Svetog Save na na Vračaru. Posao su dobili Rusi, pa je još tridesetak naših slikara, koji su magistrirali na mozaiku, ostalo "kratkih rukava". - Nikad nisam ni pomislio da bih mogao da dobijem taj posao - objašnjava Lazović. - To je veoma odgovoran posao, na duge staze. Član sam komisije za ocenu kvaliteta projekta i biću u komisiji kad se bude radio mozaik. To mi je sasvim dovoljno. - Postoje slikari koji mogu i ne mogu da budu monumentalni. Pikasa i Šagala nekako doživljavam kao monumentalne. Što više uveličavate slike ovih umetnika, one su snažnije, jače. Ima izrazito štafelajnih slikara kojima veliki format ne odgovara. Nisam od tih - objašnjava Lazović. Profesor na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu brzo radi mozaike, što potvrđuje žilavost njegovog slikarskog temperamenta. Za samo nekoliko meseci uradio je trećinu mozaika u Crkvi Svetog Dimitrija u Bajčetini. - Imam punu slobodu. To mi je najpotrebnije da dam najbolje iz sebe - kaže Lazović. - Predsednik Nikolić je veoma zainteresovan za ono što radim. Propratio je postavljanje svakog mozaika. Nekoliko puta se sa nama peo na skelu dok smo postavljali mozaike u kupoli. Neposredan je i prijatan. Crkva Svetog Dimitrija podignuta je na Nikolićevom imanju, na brdu sa koga puca pogled na celu Šumadiju. - Imam osećaj da je sagrađena na vrhu sveta - kaže Lazović. - Radio sam mnoge crkve, ali mesto na kome je ova sagrađena zaista je posebno. Lazović otkriva da je u njihovom umetničkom timu i predsednikova supruga Dragica Nikolić, koja već godinama radi ikone. - Predsednikova supruga sprema projekat za mozaik u portalu crkve - kaže Lazović. - Uskoro će da početi da ga izrađuje. Dosta vremena provodi sa nama. Pažljivo prati sve što radimo. Ponekad da neku dobru sugestiju, koju sa zadovoljstvom uvažim. Sve se zasniva na dogovoru, bez tenzije. Imam neograničeno poverenje. Gde god to imam, nastaju bolja dela. Nizu crkva i manastira koje je oslikao, dobitnik Ordena Svetog Save za doprinos u zidnom slikarstvu, nedavno je dodao i bugarski manastir na Hilandaru. - Uradio sam ceo mozaik u crkvici i replicirao u mozaiku dve ikone za koje se veruje da su čudotvorne - priča Lazović. - Posla ima. Ali, često crkveni ljudi nemaju pravi uvid u kvalitet jer, ipak, nisu školovani za to. NA DEDINjU KOSOVKA DEVOJKA Osim muralima, Lazović fasade ulepšava i drugom slikarskom tehnikom. Njegovi monumentalni mozaici dominiraju i daju karakter zgradama u Dubljanskoj, Gospodara Vučića i Lamartinovoj ulici. Motivi na njegovim mozaicima su, uglavnom, apstraktni. No, pravi biser je njegova verzija čuvene slike "Kosovka devojka" Uroša Predića, koja oplemenjuje jednu zgradu na Dedinju. - Nekada se dosta ulagalo u dekorisanje i ulepšavanje fasade zgrade, a sada je to postalo ekskluziva - priča nam Lazović. - Ali, neki investitori shvatili su da je budućim vlasnicima stanova važan i izgled zgrade i da i to povećava njenu vrednost.

Nastavak na Večernje novosti...